Култура

Повратак старих рукописних књига после више од века: Никољско јеванђеље поново у Србији?

Чачанска библиотека припрема званичан захтев библиотеци "Честер Бити" у Ирској за позајмицу и излагање српских рукописних књига, као и једне штампане, а ако се испуне услови за излагање јавност ће имати прилике да их види у нашој земљи 110 година од њиховог нестанка
Повратак старих рукописних књига после више од века: Никољско јеванђеље поново у Србији?www.globallookpress.com © © Giovanni Guarino

Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" у Чачку припрема званичан захтев за позајмицу и излагање "Никољског јеванђеља" у Србији, као и других српских књига из библиотеке "Честер Бити" у Ирској.

Директор ове установе др Богдан Трифуновић казао нам је да "уколико се испуне услови за излагање старе и ретке грађе, може се очекивати да ће у другој половини 2025. јавност у Србији имати прилику непосредно да види ове изузетне споменике српског културног наслеђа, након 110 година од њиховог нестанка".

Између десетина хиљада предмета изузетне лепоте и значаја за чување културног наслеђа целог света у библиотеци "Честер Бити" налазе се и четири старе српске књиге, три рукописне и једна штампана.

У збирци од укупно двадесетак словенских старих књига истиче се познато "Никољско јеванђеље" написано и богато илустровано на пергаменту вероватно у скрипторијуму краља Твртка крајем 14. века, а које је 1820. Вук Караџић пронашао у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури.

Трифуновић је недавно спровео истраживање у Даблину које је, како је рекао, већим делом било посвећено архивској грађи о набавци ових књига од стране Честера Битија.

"Иако истраживање није окончано, на основу прегледане и фотографисане грађе може се закључити да су ове књиге највероватније дошле у посед Честера Битија током двадесетих година 20. века посредством, за сада још увек непознатог продавца, што потврђују записи из сачуване кореспонденције слависта Џона Барникота и Владимира Мошина, односно Ричарда Хејса, управника Националне библиотеке Ирске, касније библиотекара Честер Битија", рекао је Трифуновић.

Познато је да се у Даблину од педесетих година 20. века налази изузетна збирка старих рукописа, илустрација и предмета сер Честера Битија (1875-1968), коју је рударски магнат активно прикупљао током неколико деценија прве половине века и завештао као Библиотеку "Честер Бити" држави Ирској након смрти.

Од 1864. "Никољско јеванђеље" се налазило у Народној библиотеци Србије у Београду, да би током евакуације старих рукописа, књига и повеља из Народне библиотеке на југ током Првог светског рата нестало под неразјашњеним околностима.

Након Другог светског рата, шездесетих година 20. века, јавност је сазнала да се оно управо налази у Библиотеци "Честер Бити", заједно са другим старим рукописима. У овој збирци су и књиге написане српском рецензијом старословенског језика: "Српско четворојеванђеље" на пергаменту или велуму из 13. века, делимично сачуван "Служабник" (или молитвеник) на пергаменту из средине 14. века, као и "Празнични минеј", једна од најлепших раних штампаних српских књига, чије је штампање у Венецији 1538. финансирао трговац Божидар Вуковић. 

Према мишљењу стручњака, "Празнични минеј" у Даблину је најочуванији примерак штампан на пергаменту.

Занимљиво је нагласити да је Честер Бити забележио сећање на сусрет у Паризу са Николом Пашићем, тадашњим председником владе, коме је показао "Празнични минеј", а који је Пашић са сузама у очима пољубио. 

image