Магазин

Тест: Да ли сте "зависни" од драме

Јесте ли увек "укључени" у нечији конфликт, било да је директно или индиректно? Да ли волите да слушате (а повремено и ширите) гласине, да ли сте узбуђени када чујете да се у вашем кругу пријатеља догодила несугласица, па желите да знате све детаље? Да ли су ваши односи често напети, а животна прича увек пуна стресних догађаја? Ако се ово односи на вас, можда сте зависник од драме, а у наставку следи мали "тест" којим то можете проверити.
Тест: Да ли сте "зависни" од драме© Freepik/rawpixel.com

Многима је познат термин "краљица драме" - неко ко преувеличава причу, ситуације, емоције и ствара напетост у односима. Овакво понашање многима смета, па им је природно да избегавају конфликте, да покушавају да умире околину, да реше проблем... Ипак, "краљица драме" није баш исто као и зависник од драме.

Зависници од драме се заправо осећају добро када дође до драматичне ситуације. То је тип особе која радо слуша о туђим животима (нарочито о туђим проблемима), ко ће увек "додати уље на ватру" током сукоба, чак иако одређена ситуација не утиче директно на њу. Овај образац понашања савремени психолози незванично категоришу као "зависност од драме", преноси портал "Хелти (The Healthy)".

Психолози истичу да ово није класично интересовање за трачеве о познатим личностима или о причама у комшилуку, већ понашање које карактерише узбуђење узроковано било којом врстом проблема у међуљудским односима у стварном животу.

Знакови зависности од драме

Зависник од драме се углавном одређује према следећих неколико ставки: То је неко ко има много нестабилних, хаотичних пријатељстава, веза и било којих других односа. Затим, ово је неко ко се не стиди да подели своје личне проблеме с другима, неко ко воли пажњу и ко воли да добије саосећање од других. Такође, зависник од драме је често огорчен на догађаје из прошлости, тешко прашта и лако се љути.

Да ли сам зависник од драме

Питања у наставку су саставили психолози и могу бити од помоћи код дефинисања интензитета "зависности":

  • Понекад је забавно када изнервирам друге људе
  • Понекад кажем нешто лоше о некоме, надајући се да ће сазнати шта сам рекао
  • Говорим или радим ствари само да бих видео како други реагују
  • Понекад окрећем људе да буду једни против других, само да бих добио оно што желим
  • Чекам и премишљам пре него што кажем шта мислим
  • Увек говорим шта заиста мислим, али "плаћам цену" касније
  • Тешко ми је да задржим своје мишљење
  • Људи који се понашају као моји пријатељи забили су ми нож у леђа
  • Људи често причају о мени иза мојих леђа
  • Често се питам зашто ми се дешавају такве лудости
  • Осећам се као да у мом животу постоје људи који ми желе зло
  • Много људи ми је нанело неправду

Ако се поистовећујете са више од половине тврдњи, то може бити знак да сте зависни од драме.

Како да престанем са овим понашањем

Зависницима од драме генерално недостаје свест о сопственој улози у стварању или одржавању конфликта у својим животима. Пошто њихово понашање отежава одржавање стабилних, здравих односа, они често могу доживети узбудљив циклус драме, праћен периодима емоционалне исцрпљености или чак депресије.

Овакав начин живота може бити веома нездрав не само за ментално, већ и физичко здравље, због последица честог емоционалног стреса.

Први корак ка прекиду зависности од драме је самосвест: Они који што пре преузму одговорност за своје поступке и улогу у драми у својим животима, лакше ће обуздати жељу за сукобима, трачарењем, преувеличавањем ситуација...

Стручњаци наводе неколико потенцијалних корака који могу бити добра помоћ за овај процес:

  • Идентификовање покретача драме, па затим избегавање или ограничавање изложености њима
  • Вежбање техника свесности и емоционалне регулације за управљање интензивним емоцијама (физичка дистанца од особе/ситуације, дубоко дисање, умирујуће активности...)
  • Обраћање пажње и праћење тока својих мисли, тражење мисли које доприносе понашању које "тражи" драму
  • Вежбање активног слушања и пажљиво премишљање пре изговарања речи
  • Проналажење здравих, позитивних ствари које уносе узбуђење у живот
  • Постављање јасних граница са другима и увежбавање асертивне и ефикасне, уместо грубе комуникације

На крају, тражење бихејвиоралне терапије или било које врсте подршке од стручњака за ментално здравље може бити од велике помоћи, јер вам може помоћи да истражите своје основне емоционалне проблеме и развијете здравије стратегије суочавања са њима.

image