Србија и Балкан
Отпор Републике Српске Шмитовим изменама Изборног закона: Да ли Срби минирају Србе?
Нови Изборни закон Српске, требало би да буде усвојен до 20. априла, а први корак биће формирање нових општинских, градских и Републичке изборне комисије
Влада Републике Српске, након Шмитовог наметања Изборног закона БиХ, усвојила је закључак у којем позива све чланове органа за спровођење избора из Српске да поднесу оставке, како би заштитили интересе РС. И док је председник РИК-а Српске Оливер Благојевић најавио да ће поднети оставку, појединци из редова српског народа, међу којима су и припадници прозападне опозиције, не желе да следе ову препоруку.
Изборни закон Републике Српске који парламент РС планира да усвоји веома је сличан Изборном закону БиХ пре наметнутих измена Кристијана Шмита, којег у Српској не признају за високог представника.
Једина суштинска разлика је у томе што ће сада за спровођење избора бити надлежна Републичка изборна комисија Републике Српске, а не Централна изборна комисија БиХ.
Из Мисије ОЕСЦ-а у БиХ на ово су имали примедбу "да једнострани преноси надлежности смањују степен правне сигурности и једнакости пред законом".
Председник Републике Српске Милорад Додик одговорио је на ову примедбу:
"Кажу из Мисије ОЕСЦ-а у БиХ да једнострани преноси надлежности смањују степен правне сигурности и једнакости пред законом. Било би лепо да нам објасне како једнострани потези странца, којег не познаје Устав, повећавају степен правне сигурности. Како ствари на које у ЕУ ниједан политичар не сме да помисли, камоли јавно да изговори, а далеко било да реализује, нама у БиХ сервирају с неподношљивом лакоћом и сматрају нормалним. Можда они БиХ сматрају земљом ометеном у развоју којој треба тутор, али верујем и знам да су народи у БиХ довољно демократски сазрели да сами могу да одлучују".
Министарство управе и локалне самоуправе доставило је Савезу општина и градова Српске и свим јединицама локалне самоуправе закључак владе. Председник Савеза општина и градова Српске Љубиша Ћосић очекује да ће све изборне комисије закључак спровести у наредних десетак дана. Република Српска, каже, има све могућности да спроведе изборе на својој територији. Потребно је само да изборни закон прође све фазе до усвајања у Народној скупштини Републике Српске.
"Како би што пре ушли у примену Изборног закона Републике Српске, важно је да немамо дуализам", рекао је Ћосић, додајући да ће нови закон прописати избор чланова комисија.
Како каже Ћосић, представници локалних самоуправа и чланови органа за спровођење избора из Српске изражавају спремност да испоштују препоруке Владе Републике Српске у циљу очувања интереса РС.
Ћосић је навео да 64 локалне заједнице чине Савез општина и градова и да је овај савез обавезан да да мишљење на сваки закон који Влада предложи, па тако и Изборни закон.
Љубиша Ћосић је упозорио и да постоји стрепња да неки људи, под утицајем страних мешетара учине супротно, не поднесу оставке и тиме разједине српски национални корпус с оне стране Дрине.
"То је опасност по Републику Српску, али, нажалост, навикли смо да се и то дешава. Мислим да је најважније да се са Владом Републике Српске усагласимо око примене овог закључка", каже Ћосић за РТ Балкан.
И, заиста, док је председник Републичке изборне комисије Републике Српске Оливер Благојевић рекао је да ће у четвртак, 10. априла, поднети оставку на ову дужност, у складу са закључком Владе Републике Српске којим позива чланове органа за спровођење избора из Српске да поднесу оставке, члан Централне изборне комисије БиХ (ЦИК БиХ) из Републике Српске Вања Бјелица-Прутина огласила се саопштењем наводећи да је то "незаконито".
Бјелица-Прутина, коју је на то место поставила прозападна опозициона странка СДС, указује да су права и обавезе члана ЦИК-а БиХ, прописани Изборним законом БиХ, те да као таква "не могу бити предмет ограничавања или укидања, па ни захтевања оставке од стране владе било којег ентитета".
"Такав захтев, у правном смислу, сматрам незаконитим, а у политичком смислу, исти сматрам својеврсним притиском на независан и непристрасан рад члана ЦИК БиХ", саопштила је Бјелица-Прутина.
Интересантно је и да о "законитости" прича Бјелица-Прутина која је, са осталим члановима ЦИК, мимо сваке процедуре и закона, наредила поновно бројање гласова за председника и потпредседнике РС 2022. године, под притисцима опозиције, Победа Милорада Додика потврђена и на поновном бројању.
Оливер Благојевић указује да је примедба Бјелице-Прутине неоснована и да је "политички мотивисана, што не чуди од некога ко је из кабинета Мирка Шаровића отишао у ЦИК". Председник Републичке изборне комисије указује за РТ Балкан и да позив није обавезујући и да није у том тону, као што колегиница жели да га тумачи.
"Ја сам решио и поднећу оставку у складу са закључком Владе РС на седници РИК-а коју сам сазвао за четвртак. То је позив, савет, а оставка је лични чин, то је најавио још један колега, верујем да ће и остали, а онда је пред нама, али и осталим надлежним институцијама велики посао", наглашава за РТ Балкан Благојевић.
Као и када су у питању други закони и овај захтева пуно пажње, нарочито сада када треба да се формира читава структура за изборни процес, која сада неће одговарати ЦИК-у, већ РИК-у.
"Треба позвати људе који су некада били део ЦИК-а из редова српског народа, који су велики зналци, како би саветодавно помогли и за сам Изборни закон, али и како бисмо његову имплементацију извели што је боље могуће. Више људи-више памети, да будемо поштени", указује Благојевић за РТ Балкан истичући да је већ предложио одређене измене на јавној расправи која је одржана у прошли петак.
Љубиша Ћосић дели мишљење са Благојевићем и указује да је свестан обима посла који је пред њима и комплексности имплементације, али да је најважније очувати Републику Српску, и да ће због тога сви "засукати рукаве".
Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је за РТРС да је Кристијан Шмит у последњих месец дана два пута интервенисао на Изборном закону, како би појачао судску пресуду и елиминацију Милорада Додика из политичког живота.
"Кристијан Шмит је у једном моменту рекао како је радио неке техничке измене. Па је у свом маниру сакрио оно најважније, а то је да је у члану 8. ишао да појача судску пресуду и елиминацију Милорада Додика из политичког живота у Српској. Онда су му сугерисали, да ће тако бити смењена Централна изборна комисија, па неће моћи да спроводи све то што жели. Експресно је Шмит пожурио, што је пре могуће, да члановима ЦИК-а продужи неограничено мандат", навео је Вишковић, а неограничени мандат можда је и један од разлога зашто неки желе да остану у фотељи ЦИК-а.
Ипак, каже Вишковић, Шмит је добио још бржи одговор од Владе Републике Српске.
Нови Изборни закон Српске, требало би да буде усвојен до 20. априла, а први корак биће формирање нових општинских, градских и Републичке изборне комисије.
"Нико не каже да постојећи чланови неће бити део нове структуре, али решења која добију из Сарајева могу да згужвају. Што се тиче нових решења, само ће важити она која ће издати Републичка изборна комисија, која ће бити изабрана и која ће бирати нову структуру", истакао је Додик за медије.
И док се Српска припрема за усвајање свог Изборног закона, чека се седница Представничког дома Парламентарне скупштине на којој би требало да се, између осталог, прогласе недозвољеним и ништавним све одлуке Кристијана Шмита, што је, према последњим дешавањима у БиХ мало вероватно.
Једина дилема која остаје је да ли ће Срби успети да остану сложни, или ће опет Срби минирати Србе, колико год чудно звучало, у борби за сопствене интересе.
