Србија и Балкан
Медији, оглашивачи и европарламентарци: Ако хоћеш "истину", плати рекламу
Кад професија почне да слуша крупни капитал или неки други интерес, онда је потпуно јасно да је истина фатално угрожена, каже председник Извршног одбора Удружења новинара Србије Слободан Радичевић за РТ Балкан, поводом захтева европарламентараца да се велике компаније не оглашавају у "проруским медијима"
Најефикасније средство борбе против пропаганде и дезинформација су чињенице, па ипак чини се да за овим оруђем челници Европске уније најређе посежу, иако су им уста пуна борбе против "проруских дезинформација", "прокремаљских медија", "руског пропагандног рата".
Последњу од мера предложили су ових дана чланови Европског парламента који су у писму упућеном на адресе више компанија, власника великих брендова, затражили од њих да престану да се рекламирају у "прокремаљским медијима на Балкану… који шире штетне дезинформације". Један од потписника писма бугарски посланик Андреј Ковачев објаснио је за "Политико" да су "анти-демократски наративи малигних сила озбиљна претња нашој демократији", нарочито "у овој кључној изборној години".
Мешати се у пословну политику компанија и налагати им где ће да се оглашавају, а где не, терајући их да процене врше не према гледаности неког медија и његовом медијског опсегу, него према уређивачкој политици, врло је озбиљна ствар. Још је озбиљније, с новинарске тачке гледишта, повезивати приходе од реклама са уређивачком политиком.
Нарочито за једну озбиљну демократију каквом саму себе представља она у Европској унији. А коју европске власти здушно бране од "прокремаљске пропаганде" још од првог дана марта 2022. када су угашени руски медији у ЕУ. Треба, дакле, да имате озбиљан разлог да бисте налагали приватној компанији како ће да троши свој новац. А да то не звучи као уцена или жаргонски речено "рекет".
Из писма европарламентараца, онако како га је пренео "Политико", сазнајемо да су се на овако драстичан потез задирања у пословне и уређивачке политике, европарламентарци одлучили да би заштитили интегритет свог изборног процеса, како се то обично каже, од, ни мање ни више, него медија са Балкана. Да не би нека српска телевизија, на пример, утицала на неког гласача у Француској.
Јер у тексту "Политика" помињу се само српске телевизије (Пинк и Хепи) као огледни примери где се не сме трошити на рекламирање. Нема помена чак ни једне друге балканске земље, осим Бугарске и то на једном месту где се наводи одговор компаније "Лидл" да немају уговорне односе ни са једним "проруским медијем у Бугарској".
Посланици, како се даље наводи, траже од компанија да "стану уз истину и интегритет прерасподељујући свој буџет за оглашавање даље од платформи које угрожавају ове основне вредности". Дакле, да својим новцем награде медије, који по оцени европарламентараца бране "истину", попут оне о "ничим изазваном нападу" Русије на Украјину. Јер велики сукоби земаља, као што нас историја учи, почињу без икаквог разлога.
Шест дана након почетка сукоба у Украјини, 1. марта 2022, ЕУ је угасила Спутњик и РТ у Великој Британији, Француској, Немачкој и Шпанији, као и РТ на енглеском језику.
"С обзиром на озбиљност ситуације и као одговор на руске акције дестабилизације ситуације у Украјини, у складу са основним правима и слободама препознатим у Повељи људских права, посебно у складу с правом на слободу изражавања и слободу информисања", како је наведено у образложењу одлуке.
Наведено је и да је "пропаганда (Руске федерације) стално и упорно циљала европске политичке партије, нарочито током изборног периода, као и цивилно друштво, тражиоце азила, руске етничке мањине, родне мањине и функционисање демократских институција ЕУ и држава чланица".
Више од две године након одлуке да се у име слободе информисања угаси шест медија, што је био само почетак, "руске дезинформације" и даље плаше Европску унију.
Ако су санкције биле неуспешне, зашто онда "истинити медији" са покривеношћу неупоредиво већом од оних "проруских" и под директном заштитом државе, и даље не уживају поверење већине грађана. Већ им треба помоћ државне администрације да опомиње велике оглашиваче где ће плаћати рекламе.
Реч је о уцени и каналисању капитала којим се задржава и чува једна слика света, то је једно од мишљења које заступа тезе да се "може купити друга страна, другачије мишљење или сузбити пропаганда", каже за РТ Балкан председник Извршног одбора Удружења новинара Србије Слободан Радичевић.
"Јасно је да чим помислите да можете да купите некога угрожавате његову слободу", додаје наш саговорник.
Како напомиње, постоји много и локалних и међународних савршених механизама и закона да медији који заиста шире дезинформације буду санкционисани, али је дошло време да се они савршено не примењују.
"Уосталом кад професија почне да слуша крупни капитал или неки други интерес онда је потпуно јасно да је истина фатално угрожена", наглашава Радичевић.
Он истиче да се увек мора омогућити другој страни да постоји.
"Требало би враћати у живот тешко угрожени дијалог и све оно лековито што он доноси у односу са другима и другачијима, укључујући чак и оне које доживљавамо као непријатеље", закључује Слободан Радичевић.
