Извоз робе из Србије у Киргистан вишеструко је порастао од почетка сукоба у Украјини, показују подаци Републичког завода за статистику Србије које је анализирао Радио Слободна Европа (РСЕ). Међутим, подаци Статистичког комитета Киргистана и Међународног монетарног фонда (ММФ) о увозу српске робе у Киргистан, упућују на закључак да производи упућени у ову бившу совјетску републику, не стижу до свог формалног одредишта, већ се из Киргистана реекспортују на треће тржиште.
Међу робом која се из Србије извози за Киргистан има и оне која је на списку санкција Европске уније и САД изречених Русији, као роба која може бити злоупотребљена у руској војној индустрији.
Према подацима РЗС, из Србије је у Киргистан током 2022. године извезена роба у вредности од 12,8 милиона америчких долара, док је извоз у 2023. години повећан чак шест пута и износио је 81,1 милион долара. Када се ови подаци посматрају из Киргистана, види се да већина робе извезене из Србије није завршила у овој земљи. Током 2023. кад је из Србије ка Киргистану регистрован извоз већи од 80 милиона, а у Киргистан је ушла роба у вредности од тек близу седам милиона евра.
Драстичне разлике бележи и ММФ, па према извештају који обухвата период од шест месеци, од новембра 2023. до фебруара 2024. Србија је у Киргистан извезла робу у вредности од око 30 милиона долара док је на тржиште Киргистана из Србије ушла роба вредна тек милион долара. ММФ прикупља податке од званичних државних институција и статистички их обрађује.
Да је тренд раста извоза настављен показују и новији подаци РЗС. За само четири месеца у 2024. години Србија је у Киргистан извезла робу вредности 54,1 милион долара, што је четири пута више него током читаве 2022.
Фебруара 2022. године Русија је започела Специјалну војну операцију у Украјини, након чега су западне државе увеле оштре економске и политичке санкције Москви, које се и данас пооштравају.
Шта Србија извози у Киргистан?
Иако међу робом која је извезена у Киргистан има и оне која се користи за цивилну употребу попут картона и садница за воће, РЗС бележи и извоз робе двоструке намене која је идентификована као роба која се користи у војној индустрији, а која се налази на листи санкција ЕУ и САД за извоз у Русију.
Србија је у 2022. години у Киргистан извезла овај тип робе у вредности од 340.000 долара, док је у 2023. години драстично скочила вредност санкционисане робе која је упућена ка Киргистану – ради се о 7,7 милиона долара, показују подаци РЗС, које је анализирао РСЕ.
Од робе која је под санкцијама највише су се извозили куглични лежаји, делови авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, електрични апарати за струјна кола…
Према подацима Агенције за привредне регистре, скоро трећина компанија регистрованих у Србији које извозе робу у Киргистан основана је после 22. фебруара 2022. АПР показује да су власници тих фирми између осталих и држављани Русије, Кубе, Молдавије, Украјине, али и из земаља Европске уније из Италије, Литваније и Словеније.
И Немци и Мађари повећали извоз у Киргистан
Осим из Србије, према подацима ММФ-а у последње две године дошло је до значајног раста извоза у Киргистан и из других европских држава, између осталих Немачке, Мађарске, Пољске, Италије.
"Киргистан је само адреса која стоји на фактури. То је кључна тачка за претовар робе која се упркос санкцијама испоручује Русији", написао је на мрежи Икс Робин Брукс, главни економиста Института за међународне финансије.
На његове тврдње реаговао је заменик председника киргистанске владе, Едил Баисалов, наводећи да је у Бриселу предложио да их обавесте о свакој наводној трансакцији робе двоструке намене које су обавиле киргистанске фирме.
"Пошто ми нисмо тоталитарна држава, не контролишемо и не можемо контролисати сваки од ових сумњивих послова", написао је Едил Баисалов на мрежи Икс.
Кристијан фон Зеста, стручњак за санкције из Немачког института за глобалне и регионалне студије, каже за РСЕ да подаци о извозу сами по себи нису довољан доказ кршења санкција према Русији, али да је додатна контрола неопходна.
Киргистан је уз Јерменију, Белорусију и Казахстан у Евроазијској унији са Русијом, чиме је омогућена трговина између ових земаља, без царине и даљих провера. Евроазијска економска унија је основана у јануару 2015. са циљем да олакша слободан проток роба, услуга, капитала и радне снаге међу државама бившег Совјетског Савеза.
Према статистичким подацима Евроазијске економске комисије, од почетка рата у Украјини, обим теретног превоза Киргистана у оквиру Евразијске уније је у константном расту.
"ЕУ помно прати шта се дешава", кажу из Европске комисије за РСЕ.
На питање да ли су и које мере спроведене како би се спречила потенцијална испорука робе произведене на западу Русији преко Киргистана и осталих чланица Евраозијске уније, кажу да се прате сви обрасци заобилажења санкција и да је решавање тог проблема приоритет.
РСЕ истиче да се "Србија, иако кандидат за чланство, није усагласила са одлукама ЕУ о санкцијама према Русији" и ипак додаје да извоз из Србије за Русију није забрањен осим што постоје упутства да се ка Русији не извози означена роба коју Русија користи за војну индустрију.