Економија
Криза у сточарству: Да ли ће ЕУ и Србији подвалити погубни хрватски сценарио?
Хрватску је ЕУ "навукла као наркомана" на јефтино млеко и месо, због чега је драстично смањила домаћу производњу, а сада скупо плаћа ове производе из иностранства
Протеклих неколико деценија у Европској унији је спровођена стратегија раста сточног фонда и улагања у пољопривреду, док се код нас погрешном аграрном политиком радило на уништавању говедарства. То је оцена стручњака и произвођача који указују да у овом сектору има много мешетара и да и ЕУ и прерађивачи и увозници меса, имају своје интересе, који се косе са потребом српског сељака да опстане.
Председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић, доктор ветерине, који у својим оборима има 170 грла стоке и обрађује 200 хектара земље каже за РТ Балкан да је сточни фонд у константном паду, да су људи демотивисани да гаје свиње и говеда и да су за опоравак потребне значајно веће субвенције од оних које држава тренутно даје. Он упозорава да би, ако се ништа не промени, сточари у наредних шест месеци могли драстично да смање број грла. Ка тој одлуци могла би да их погура и сушна година, јер ће принос кукуруза бити лош, а цена висока, због чега очекује распродају стоке.
Он указује и да је неопходно одвојити "жито од кукоља" и да би требало дати подстицаје домаћим сточарима којима је пољопривреда основна делатност, а не да "кајмак скидају" они који се сточарством баве као споредним бизнисом, а да никада нису ушли у шталу.
Председник Удружења одгајивача говеда сматра да мора јасно да се зна ко је пољопривредни и да сточар и ратар, који плаћа пензионо мора да буде препознат од стране државе.
"Имамо људе који су предузетници, адвокати, судије, полицајци, који користе све субвенције и имају предност, јер раде у општинама или тамо неког познају. Тако подстицај за нови трактор добије неко ко је запослен на царини, а не добије неко ко је чист пољопривредник", истиче Паламаревић.
Он напомиње да је, као ветеринар, сваког дана на терену и да зна шта раде трговци стоком и одређени произвођачи, који мућкају и хоће лак новац за нерад.
"Зато смо дали предлог услова и висине субвенција, које би имале ефекта. Предложили смо подизање субвенција за јунице на 150.000 динара, што је за 20.000 мање него што сада даје тајкунима који их увозе и онима који пљачкају буџет. За 25.000 јуница колико их буде годишње, то би државу коштало 3,75 милијарди динара", каже Паламаревић.
Он напомиње да би држава могла у наредне три године да рачуна на повећање броја музних крава и да препозна оне који ће бити озбиљни фармери са више од 50 крава на мужи и да их после тог периода стимулише са инвестицијама у градњу и опремање фарми, механизацију с циљем да се олакша производња.
"Сељаци би остављали свако женско теле, само када би знали да ће добити подршку државе. Било би добро да се постави услов да не сме у наредних пет година та крава да оде из штале и да број грла не сме да се смањује. Ако би радили другачије, то би била пљачка буџета и полигон за даље злоупотребе субвенција", сматра председник Удружења одгајивача говеда.
Он тврди да "неко саботира сточарство и убацује паре у биљну производњу" и да је исплата субвенције ратарима за сертификовано семе од 17.000 динара по хектару "идеја некога ко је одрадио посао за семенске куће". Паламаревић напомиње да циљ Европске уније није да ми овде имамо краве, већ да "нас запосле да радимо за њих у фабрикама за плату од 60.000 динара, јер је онда лако управљати народом".
А да није свака помоћ са добрим намерама, сведочи пример Хрватске, коју је ЕУ "навукла као наркомана" на јефтино млеко и месо, због чега је драстично смањила домаћу производњу, а сада скупо плаћа ове производе из иностранства.
"Требало би да учимо на примеру Хрватске, која је постала зависна од увоза меса и сада су схватили да то значи апсолутну пропаст. ЕУ им више не додељује млечне производе по дампинг ценама, које им је давала док им није уништила сточни фонд. Када су пали испод 50 одсто, сад су пуне цене. Наша држава би требало да буде захвална што се бунимо и упозоравамо на време, јер тренутно можемо домаћом производњом да задовољимо око 70 одсто потреба, а када паднемо испод 50 одсто ту нам је крај", упозорава Паламаревић.
Он напомиње да Хрватска сада покушава да обнови сточни фонд и да је најавила улагање од око 600 милиона евра за опоравак говедарства до 2030. године.
Простран: Смањење увоза приоритет
Агроекономиста Милан Простран сматра да је приоритет да се увоз постепено смањује и да га елиминишемо за пет година, јер ми за скоро 80 милиона долара годишњег увоза свињског меса, не можемо скоро на "зелену грану" што се тиче домаће производе.
"ЕУ има специфичан систем субвенционисања пољопривреде, тешко је рећи колике су субвенције по једном грлу. Учешће аграра у буџету ЕУ је 30 одсто, а пре пет година је био 40 одсто, а код нас је испод седам одсто. Они дају скоро пет пута веће субвенције својим фармерима то раде дуже од пет деценија. Они су са таквим подстицајима много конкурентнији, могу да се с нама играју како хоће. Зато су се прерађивачи одлучили да иду на увоз, уместо на куповину са домаћих фарми, и могу да калкулишу са ценом", објашњава Простран.
Он наводи да је број говеда са скоро два милиона смањен на 700.000, а свиња са 4,5 милиона на мање од 2,5 милиона и додаје да излаз из тренутне кризе није ни на видику, јер су потребне године да би се обновио сточни фонд. Простран напомиње да Србија мора донети системски закон за оживљавање сточарске производње и стратегију борбе против све већег увоза, јер је земља кукуруза и може сама да произведе довољно меса.
"Уништили смо репродуктивне центре, немамо инфраструктуру и сад би требало да кренемо скоро од нуле. Неопходне су озбиљне инвестиције и план како окупити мале произвођаче, који сада не могу ни да конкуришу за субвенције, јер нису регистровани, и увести их у систем. Пропадање је почело 1992. када су уведене санкције, а са озбиљним заокретом било би нам потребно минимум десет година да се подигнемо на ниво самодовољности.
