Изневерена очекивања купаца електричних аутомобила и општа криза у Европи, задали су жестоки ударац аутомобилској индустрији. "Мерцедес бенц" је објавио да смањује производњу својих возила С-класе и електричних EQS-а, а медији извештавају да продаја не иде добро ни "Бе-Ем-Веу", ни "Фолксвагену". Показало се да су трошкови осигурања и одржавања електричних аутомобила много већи него што су многи очекивали, а да већина држава није припремила довољно пуњача, иако је ЕУ најављивала експанзију возила на струју.
"Бе-Ем-Ве" се бори са растућим трошковима и падом зарада, а компанија књижи пад профита, пише "Ханделсблат" и наводи да су главни разлози за слабији пословни резултат лоша продаја у Кини и нагли раст трошкова.
"Профит баварског произвођача аутомобила пао је за 15 одсто у првој половини 2024. у поређењу са истим периодом прошле године, са 6,6 милијарди на 5,7 милијарди евра. Истовремено, продаја је смањена са 74,1 милијарде на 73,6 милијарди евра. Акције "Бе-Ем-Веа" пале су у четвртак за више од 5 одсто на 81,36 евра, што је најнижи ниво у скоро две године. Према речима стручњака, побољшања се не назире", пише "Ханделсблат".
У Кини, највећем светском тржишту аутомобила, продаја "Бе-Ем-Веа" и малог бренда аутомобила "Мини" у првих шест месеци пословне године је знатно испод плана. Испоруке су се смањиле за више од четири процента на само 376.000 јединица.
Највећи европски произвођач аутомобила "Фолксваген" не може да изађе "на зелену грану" и у првој половини ове године је зарадио 7,3 милијарде евра, што је скоро 14 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Из компаније су рекли да је принос "пренизак и да ће морати да уложе значајне напоре у погледу смањења трошкова у другој половини године и даље".
Само прошле недеље, "Ауди" и "Порше", традиционално два најважнија извора прихода у Групацији, морали су да смање своје циљеве за ову годину.
У "Поршеу" уска грла у снабдевању и лансирање неколико нових аутомобила оптерећују финансије. У "Аудију" је угрожена је најмања фабрика у Бриселу, која запошљава око 3.000 људи, а аналитичари сматрају да је то тек почетак, јер и даље постоје постоје препреке за компанију из Волфсбурга када је у питању електромобилност. Тржишни удео групације за електричне аутомобиле је пао на око три процента због брзорастуће конкуренције.
Компанија је пре неколико дана објавила да је пало интересовање за куповину електричних аутомобила и у Европи и Америци за 15 одсто.
Руже не цветају ни богаташима, јер пада продаја луксузних аутомобила. "Мерцедес бенц" је објавио да смањује производњу својих возила С-класе и електричних EQS-а. У четвртом кварталу ће сеова возила у њиховој фабрици у Швапској правити током само једне смене уместо досадашње две. "Мерцедес" се одлучио за овај потез због слабе продаје – у првој половини године продато је само 28.100 возила С-класе широм света, што је пад од 25 процената у поређењу са истим периодом прошле године.
У САД је пад продаје још већи – 33 одсто – "Мерцедес" је испоручио тек 4.800 возила у односу на 7.200 у периоду јануар–јун 2023. У Европи је продаја С-класе смањена за скоро трећину, са 5.700 на 4.000 комада. У Кини, најважнијем продајном тржишту за С-класу и посебно варијанту "мајбах", такође се бележи пад продаје – за 13 одсто на 16.200 возила. У овој азијској земљи је жестока конкуренција у ценама од чега ни "Мерцедес" није поштеђен, док на целом Далеком истоку пада потражња за луксузним производима са Запада. Ситуација је посебно драматична за "Мерцедесов" EQS, потпуно електрични пандан возилима С-класе.
Већ слаба продаја у Кини смањена је за 41 одсто – на 600 јединица у првој половини 2024. Широм света продаја EQS-а је преполовљена од јануара до јуна. Озбиљан пад продаје С-класе и EQS-а је горак за "Мерцедес", констатује "Ханделсблат", те додаје да је профит управо од продаје возила С-класе увек био поуздан.
"Европа поставила преамбициозне рокове"
Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић каже за РТ Балкан да је ситуација у аутомобилској индустрији одраз опште кризе и напомиње да неки људи погрешно закључују да "струја пропада".
"Ауто-индустрија је заузела тај правац електрификације и нема скретања са тог пута. То се не односи само на Европу, него су Кинези, који већ 20 година производе електричне аутомобиле, чак и претекли ЕУ. Европа је ипак поставила преамбициозне рокове да до 2035. престане да производи возила на бензин и дизел, односно са унутрашњим сагоревањем. Када су у питању возила на струју, ради се о застоју, али с обзиром на турбулентну ситуацију у свету, и економску и политичку кризу, то није необично", сматра Ђоровић.
Он указује да су купци електричних аутомобила у Европи "мало разочарани" дометима батерија и да се трага за неким напреднијим технологијама, али то се односи и на инфраструктуру, на којој не раде довољно све европске земље.
Донет је низ мера и уредби да на сваких 60 километара на ауто-путевима мора да буде пуњач, да на аутомату мора да се омогући плаћање картицама и неке државе су отишле далеко, као што су Норвешка и Холандија, док је у већини то на нижем нивоу.
"Дошло је до малог застоја, јер су неке земље, попут Немачке, укинуле субвенције за електричне аутомобиле. То је један сплет околности, турбулентна је геополитичка ситуација, буџети неких европских држава су у кризи, купци су мало разочарани, јер су очекивали више од аутономије возила. Од укупног броја продатих возила, 14,4 одсто су електрични аутомобили. Толики раст је забележен и прошле године и то није опадање, али је стагнација", напомиње Ђоровић.