(Не)логична кретања тржишта: Зашто цена нафте пада?

Када је почетком ове седмице ступила на снагу европска забрана увоза сирове нафте из Русије као и одлука Г7 о горњој граници, многи су очекивали да ће доћи до значајног скока цена, нарочито јер је неколико недеља раније Организација земаља извозница нафте (ОПЕК+) најавила дубоке резове у снабдевању.

Ипак, у четвртак је референтна вредност Брент нафте пала на 76,15 долара по барелу, што је нови минимум за 2022. 

Руске испоруке и даље пристижу

Европска забрана увоза сирове нафте из Русије, највећег светског извозника нафте, уведена је како би се Москва приморала да прекине са својом специјалном војном операцијом у Украјини коју финансира "нафтним доларима".

Група седам (Г7) је ипак одредила горњу границу цене нафте водећи рачуна да не доведе до прекида испорука из Русије и која је виша од цене по којој Москва продаје свој енергент.

Када је ЕУ најавила да ће санкционисати сваки танкер који превози руску нафту, чак и оне који плове у Азију, у неким западним престоницама појавила се забринутост да ће то довести до скока цена нафте. Западни политичари претрпели би ударац у виду инфлације, а Москва би зарадила више продајом нафте, због чега су договорили "плафон" од 60 долара по барелу који би спречавао Кремљ да продаје свој енергент а истовремено би се глобалне цене држале под контролом.

Русија је одбила да послује са купцима који желе да искористе ограничење, али западни званичници кажу да ниво од 60 долара и даље помаже азијским рафинеријама да преговарају о нижим ценама.

"Руско снабдевање тржишта остаје на високом нивоу као и до сада", рекао је Флоријан Талер, шеф "ОилИкса", компаније која прати глобална кретања нафте. Сваки пад биће видљив тек касније у првом кварталу 2023, додао је он.

Резови нису тако дубоки

У октобру, када су Саудијска Арабија, Русија и други савезници ОПЕК+ најавили смањење производних квота за 2 милиона барела дневно, што представља два процента глобалне понуде, уследила је моментална реакција Запада.
Бела кућа је оптужила Ријад да је у "глобалном енергетском рату" стао на страну Москве, а Међународна агенција за енергетику (ИЕА) оптужила је ту групу да угрожава светску економију.

Док је инфлација вођена енергетском кризом и даље проблем у западним економијама, последње недеље показале су да је потез групе ОПЕК+ био мудар.

Цене нафте нису скочиле, већ су склизнуле, потврдивши аргумент који је изнео саудијски министар енергетике, принц Абдулазиз бин Салман да су, суочени са слабљењем глобалне економије, били потребни превентивни резови како би се зауставио нагли пад тржишта.

Стварни резови које је направио ОПЕК+ такође су били мањи од бројке објављене у Бечу, делом зато што су се неки произвођачи, попут Анголе и Нигерије, већ имали проблема да достигну своје квоте. Уместо смањења од два милиона барела на дан, стваран износ је ближи милион барела дневно, кажу аналитичари — и даље значајна, али недовољна бројка да поремети тржиште.

Потражња и понуда

После месеци забринутости због пост-ковид поремећаја у снабдевању, трговци су сада фокусирани на предстојећу рецесију, док се последице енергетске кризе шире, а централне банке утркују да повећају каматне стопе како би укротиле инфлацију.

Највеће бриге тржишта нафте су Кина и САД, два највећа светска потрошача енергије. Кинеска политика нулте толеранције на ковид и слабљење економије значе да ће укупна потрошња нафте ове године бити нижа него 2021, процењује ИЕА.

Иако би америчка економија могла да избегне рецесију, чини се да је и "потреба" њених потрошача за бензином достигла врхунац. Потрошња за ово доба године била је овако ниска само једном у последње две деценије — у пандемији коронавируса 2020. Укупна потражња за нафтом у САД још увек није достигла еру пре ковида.

Следеће године Америка највећи купац нафте?

Експерти упозоравају да ће године недовољног улагања у понуду на крају ухватити корак са тржиштем ако потражња настави да расте, макар и скромно. Још један ризик је спори раст производње у америчкој индустрији шкриљаца. Било какав пад руске понуде могао би бити видљив тек следеће године, тврде неки аналитичари. А слаба потражња Кине неће потрајати.

У међувремену, америчка влада престаје са продајом нафте из својих залиха за ванредне ситуације и планира да почне да попуњава залихе ако цене сирове нафте у САД падну на 70 долара по барелу. ВТИ нафта је у четвртак била на 71,46 долара по барелу.

Другим речима "продавац 200 милиона барела у 2022. постаће један од највећих купаца нафте у 2023", рекао је Бил Смид, председник "Смид капитал менаџмента", мислећи на количину нафте која је у САД ове године пуштена у продају из резерви. "Историја нас учи да су пред нама године виших цена нафте и гаса."