Економија
Mодел "плафонирања": Шта подразумева мера ограничавања камата на кредите?
Овако се добија сигурност, знаће се у случају неповољних кретања колика је максимална каматна стопа и максимална рата, тако да то треба додатно да оживи тржиште и да погура тражњу, објаснио је декан Београдске банкарске академије
Изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, који би од јесени требало да се нађе пред посланицима, биће уведене ограничене камате на кредите.
Професор Зоран Грубишић, декан Београдске банкарске академије, каже за РТС да централна идеја те мере није да кредити, односно позајмице од банака буду јефтинији.
"Основна идеја је да дође до плафонирања, то је позната мера ограничење цене производа, у овом случају то су каматне стопе и то на целој скали каматних стопа. Имамо разне производе и услуге које нуде банке и то тако да се држава умеша у ту слободу тржишта јер тржиште показује – та невидљива рука тржишта – да је и несавршена и може да дође до таквих утицаја као што смо имали, присутних глобалних макроекономских ризика, високе инфлације, континуираног раста каматних стопа које онда претерано утичу на цене. Идеја је да се заштити та нека стабилност првенствено из угла корисника, зато и иде кроз Закон о заштити корисника финансијских услуга", указује гост РТС-а.
На питање како би модел "плафонирања" могао да изгледа, објашњава да се мерама за сваки банкарски производ ограничи максимална каматна стопа.
"То би важило за променљиве каматне стопе које зависе од референтне камате. Фиксне стопе се неће мењати и на њих не утичу догађаји и промене и оне не могу да расту, а променљиве скачу због промене еуробиора", указује Грубишић.
Ограничења камата важила би за све уговоре
На примеру стамбеног кредита од 50.000 евра, са роком отплате од 20 година, објаснио је колико би могла да износи рата уз примену мере коју најављује Народна банка Србије.
"Рецимо да је стартно, кад је грађанин ушао у тај кредит имао рату од 250 евра. Услед раста ових тржишних камата рата је дошла до 350 евра у једном тренутку. Онда је уследила ова мера контроле (ограничење висине камате, прим. аут.) која је привременог карактера до 31. децембра и рата је спуштена по томе на неких 300 или 280 евра и сад она стоји. Кад истекне важење те мере, од 1. јануара, када дође пролазно време на тромесечном или шестомесечном еурибору, банка ће одреаговати одмах и подићи ће ту каматну стопу и онда би рата била 330 или 350 евра. Кроз ову измену Закона ограничила би се рата рецимо да не може да иде преко 300 евра", напомиње декан Београдске банкарске академије.
Указује и да би мера ограничења камата важила за све уговоре – и већ склопљене са банкама и нове.
"Та мера пружа додатну заштиту јер ћете ви знати колика може да вам буде максимална рата у случају неповољних кретања на овим тржиштима, а надоле се мења. Испод те плафониране каматне стопе биће прилагођавања, нормално по уговору, тромесечно или шестомесечно, како сте потписали са банком, али неће моћи да пређе горњи ниво", наглашава гост Дневника РТС-а.
Објашњава и да је идеја државе да се додатно подстакне тражња за кредитима, с обзиром на то да је у паду протеклих годину и по дана.
"Многи корисници су у дилеми шта ће бити са стамбеним кредитима након истека ове мере која је привременог карактера, уредбе која је важила за ограничену каматну стопу. Овако се добија сигурност, знаће се у случају неповољних кретања колика је максимална каматна стопа и максимална рата, тако да то треба додатно да оживи тржиште и да погура тражњу", наводи декан Београдске банкарске академије.
У последњем извештају Народне банке о стабилности финансијског тржишта наводи се да су банке у Србији током прошле године оствариле за 50 одсто већи профит него 2022.
На питање да ли предлогом измена закона држава на неки начин покушава да ограничи даље богаћење банака, Грубишић одговара да сматра да мера није усмерена према банкама.
"Мера даје утисак стабилности грађанима, али ће последично бити стабилнији и кредитни портфолији банака, биће мањег учешћа лоших пласмана. Ако бисте пустили тржишне камате без икакве контроле, банкама би скочили НПЛ-ови, такозвани лоши пласмани (проблематични кредити) и то је нешто што ипак и не одговара банкама. По питању профита, треба питати банкаре, али ја бих увек размишљао као неки продавац да ми је битна стабилност и да треба повећати кредитне пласмане у обиму, а не толико јурити те профитне марже које ће можда по појединим производима нешто пасти. То су често конфликтни циљеви, да ли хоћете стабилност или профитабилност. Кад се јури профитабилност онда имате велики ризик и рушите стабилност. Идеја је овде да се спусти ризик, што одговара банкама, последично могу мало да им падну профити", наводи Грубишић.
На питање да ли очекује поскупљење услуга банака, каже:
"То ћемо видети по реакцији и стратегији извршних одбора, по мени нема разлога и не видим то као опцију. Та профитна маржа може да се надокнади по обиму, пласману кредита."
Има савет за оне који би сада да узму кредит.
"Кад вам кредит треба, тада ћете узети кредит. И по мени нема разлога за чекање. Већ сада имате предвидљивост докле може у случају неповољних сценарија да расте рата. Камате јесу у зони пада и ако се то тако продужи, мера се неће претерано примењивати, кад сте испод плафониране камате нема разлога да се примењује ништа", каже гост Дневника РТС-а.
