Економија
Симптоми уклоњени, болест остала: Глобални крах тржишта брз и неминован
Страх због стања највеће светске економије изазвао је потресе на глобалним берзама који су сигнал скорог краха
Радна недеља на светским берзама почела је шоком – јапански индекс Никеи стрмоглавио се више од 12 одсто (најгори пад од светског краха тржишта 1987. године) и проширио на Европу и САД где су водећи берзански индекси пали више од два одсто.
Као разлог, економисти су навели пре свега стање америчке привреде. Наиме, крајем прошле седмице, стопа незапослености скочила је више од очекиваног, сигнализирајући да америчка економија успорава и иде ка рецесији (скупљању економије).
Постоји и још један разлог. Јапанска централна банка је прошле седмице подигла каматне стопе, поскупевши позајмљивање. Америчке Федералне резерве сигнализирале су да ће у септембру можда снизити стопе.
То је довело до ситуације да је јен знатно ојачао у односу на долар, исцедивши тако инвеститоре који су позајмљивали јефтино (сада више не) у јапанској валути и улагали у америчке акције (које сада не вреде готово ништа).
Пад берзанских индекса подстакао је паничну распродају акција, нарочито технолошких.
Дан касније, берзе као да су се опоравиле. Азијске акције су скочиле, као и амерички фјучерси. Цене криптовалута такође су се такође "стабилизовале".
Шта се дешава? Да ли је светско тржиште "избегло метак" или је само одложило неизбежно?
Аналитичар и колумниста РТ Балкан Бранко Павловић каже да је крах неминован, а да су велики финансијски играчи одлучили су да стабилизују берзе.
Према његовим речима, америчка привреда има "озбиљне проблеме".
Прво ту је страх од рецесије плус надувани балон вредности технолошких (АИ) акција које не доносе профит. Потом је ту проблем дугова, не само јавних већ и банкарски дуг од 1700 милијарди долара.
Ту је и хипотекарни дуг, неконкурентност привреде, недостајућа инфраструктура, високе каматне стопе, пад запослености због истих будући да многа мања и средња предузећа одлазе у стечај.
Све то, каже Павловић, води у рецесију. Сви ови елементи појединачно су рецесивни, сви заједно – јасно да постоји раскорак између привредног и берзанског раста што резултира падом цена акција, а то дугове чини све горим.
"Овај проблем неће нестати", каже Павловић и процењује да ће "крах вероватно бити у другој половини 2025. године".
Сликовито објашњено, ово је топломер који је показао да америчка привреда има температуру. Сада су попили аспирин (реакција великих играча), али нису излечили болест, рекао је он.
Павловић је подсетио на 2007. када су САД снизиле каматне стопе и упумпале огроман новац у економију, само да би им се то обило о главу 2008 године.
Сада, каже он, у ситуацији када им прети рецесија, плус дуговања, плус инфлација значи да су им маневарске могућности врло сужене.
"Америка ће упловити у рецесију што ће резултирати дуготрајним падом акција. Тај пад у комбинацији са инфлацијом значи политички проблем", рекао је он.
Павловић је рекао и да ће Федералне резерве сада морати да бирају да ли да учине привредну конкурентном (што подразумева развој инфраструктуре и прави новац кога нема) или да смање каматне стопе упркос инфлацији која још није под контролом, а то подразумева тешке одлуке. "Нема лагодног излаза" из ове ситуације, закључио је аналитичар.
