Апокалипса данас, или (мало) сутра: Шта значи колапс берзе и чега се Фед највише плаши

Након пада цена акција на светским берзама, финансијски медији су пожурили да објасне окидаче "покоља" - разочаравајући извештај о незапослености у САД подстакао је страх од рецесије у САД.

Уз то, некада "врућа", али прецењена и преоптерећена трговина вештачком интелигенцијом се погоршала, што је довело до "крвопролића" на тржишту технолошких акција.

Глобални крах: Зараза се шири на америчке берзе, "екстремни страх" на Си-Ен-Еновом индексу

За потоњи развој у великој мери је одговоран прекид масовне трговине долар-јен, где су инвеститори јефтино позајмљивали у јенима и улагали у америчку имовину са већим приносом.

Када је Банка Јапана подигла каматне стопе 31. јула и, што је можда још важније, наговестила још повећања која долазе, ово је одјекнуло на тржиштима и довело до много позива на плаћање депозита (марже). А пошто инвеститори често морају да продају другу имовину да би испунили позиве за маржу, то ствара још већи притисак на продају.

Предвиђање куда би тржишта могла да крену у наредним данима и недељама су незахвалан посао због чега је уредник РТ Хенри Џонстон, који је радио у финансијском сектору више од десет година, анализирао шта се дешава.

Прво, пише он, ово није одговор на економски шок. Многи инвеститори су "заглибили" у технолошким акцијама – задужујући се јефтино у јапанским јенима да би са маржама уследиле принудне ликвидације.

Под претпоставком да ово не прође брзо, оно што је заиста важно размотрити је како се развија перцепција тржишта о наредним корацима Федералних резерви - а затим шта ће ти кораци бити.

То, наводи Џонстон, није толико зато што је Фед свемоћан, већ зато што се хаос овог тренутка укршта са неким од дубоких и структурних карактеристика америчке економије.

Фед је на састанку у јулу задржао каматне стопе на истом нивоу, наговестивши смањење стопе у септембру. Многи аналитичари верују да је америчка централна банка предуго чекала да снизи каматне стопе након низа повећања после пандемије усмерених на хлађење инфлације. Тржишна очекивања од предстојећег смањења каматних стопа била су велика чак и пре недавних догађаја.

Међутим, слом на тржишту је само подигао очекивања. Ако су још прошле среде фјучерси везани за стопу федералних фондова показивали 87 одсто шансе за смањење од 25 базних поена (најмање могуће) у септембру, инвеститори сада одређују цене за око 55 базних поена попуштања на састанку у септембру и 100 базних поена до новембра. Другим речима, тржиште види око 20 одсто шансе за хитно смањење стопе, наводи уредник РТ.

Може ли извештај о незапослености заиста толико да промени игру за америчку економију? Јесте утицао, али тешко да може да објасни тако радикалну промену. Оно што заиста стоји иза свега овога је уверење да Фед треба да се умеша и спасе тржишта, наводи Џонстон.

То показује уверење да Фед има, поред свог званичног мандата одржавања стабилности цена и запослености, незванични мандат чувања стабилности тржишта. Овај скривени мандат чак има и име: "Фед пут".

У финансијама, "пут" је уговор који свом власнику даје право да прода нешто - као што су акције, обвезнице или роба - по унапред одређеној цени, без обзира на тржишну цену.

Али термин је почео да се користи у ширем смислу. Примењено на Фед, то значи да постоји уверење да ће, кад год економија или тржишта "клецну", Фед упасти и смањити каматне стопе или штампати новац како би пружио подстицај.

Сам Фед је изнова и изнова показао да је спреман да интервенише на различите начине – директно или не – кад год је стабилност финансијских тржишта угрожена. Другим речима, да постоји нека верзија "Фед пут-а".

Иако је мало вероватно да ће Фед заправо ићи толико далеко да сазове хитан састанак ради смањења стопа – то би био очигледан приказ панике – врло је вероватно да ће агресивно радити на умиривању тржишта обећавајући им свашта. А ако ствари заиста измакну контроли на тржиштима, снажнија интервенција је скоро загарантована.

Оно што заиста лежи у основи овога је да Фед једноставно реагује на дубоку структурну дисторзију економије која је јасно видљива, али често недовољно цењена.

Америчка економија је толико финансирана и задужена, а толико Американаца (посебно елитне класе) толико зависе од цена финансијских средстава да би одрживи и дугорочни пад тржишта једноставно био катастрофалан, пише Џонстон.

Ако је велики део БДП-а повезан, на овај или онај начин, са ценама имовине, кретања на тржиштима добијају значај који далеко превазилази богатство играча на Волстриту.

Добра илустрација овога је у којој мери чак и пореска основица зависи од финансијских тржишта. Година 2023. је била прилично добра за привреду. Ипак, укупни приходи савезне владе смањени су за око седам одсто у односу на 2022. Како је то могуће у години у којој не само да је привреда расла, већ и лични приходи? Одговор: Приходи од пореза на доходак физичких лица су заправо опали упркос расту прихода јер су остварења капиталних добитака из претходне године била нижа (реализација капиталних добитака је само добит од продатих инвестиција). Разлог за пад капиталне добити је тај што су америчке акције 2022. године имале најгору годину од 2008. године.

Нестабилност тржишта је стога једина ствар од чега се Фед – и силе које су у Вашингтону и Њујорку – највише плаше. Они ће се покушати на све могуће начине да надувају сваки балон како би тржишта функционисала. Ако је цена овога инфлација или још више перверзне дисторзије у привреди, нека буде тако.

У међувремену, акције су биле кључно оружје у арсеналу богатијих класа Америке за сузбијање ефеката инфлације. Док људи са фиксним приходима или они чије повећање плата не прати раст цена гледају како њихова куповна моћ еродира, класа инвеститора је у стању да победи инфлацију кроз високе цене имовине. Колико је повећање од 10 одсто у продавници ако је ваш портфељ повећан за 20 одсто? Ово у великој мери објашњава растућу бифуркацију у америчкој економији између оних који имају и оних који немају.

Шта год да произлази из тренутне нестабилности, постоје добри разлози да се верује да апокалипса (ни)је близу, наводи Џонстон.

Када рачун за надувавање балона коначно дође на наплату, готово сигурно неће бити у виду колапса берзе. Берзе се, на крају крајева, увек могу поново надувати штампањем новца, и тешко је замислити да Фед стоји по страни док тржишта тону.

Тржишта, која представљају интересе класе привилегованих људи који имају користи од раста цена имовине, желе лак новац.

То значи да берзе могу да расту на неодређено време, са повременим застојима изглађеним већом ликвидношћу. Поставља се једноставно питање – по коју цену? Хоће ли и даље постојати функционално тржиште обвезница? Шта са инфлацијом? Хоће ли се валута вући около у инвалидским колицима?

Оно што је важно посматрати у наредним недељама и месецима јесте колико озбиљно Фед схвата оно што се дешава на тржиштима и колико га тржиште држи као таоца да делује. Неће бити саопштења да тржишта треба да се спасу, али дела увек говоре више од речи. А поступци Феда ће открити где леже њихови прави приоритети.