Зашто је август један од најопаснијих месеци у финансијском календару

Страх од рецесије у САД. Највећи једнодневни пад на јапанској берзи од 1987. Креатори политике одлазе на летње паузе, остављајући своје заменике на челу. Све то чини август једним од најопаснијих месеци у економском и финансијском календару.

У теорији, август би требало да буде месец када се не дешава много, и често тако и буде. Обим трговања на берзи има тенденцију да буде мали и ако август почне мирно, тежиће да остане миран. Али лоше ствари се могу десити, а када се догоде могу имати дубоке последице, пише уредник економске редакције "Гардијана" Лери Елиот.

Хенри Ален, стратег у Дојче банци, каже да је период касног лета често тежак период за тржишта. Навео је да је просечан пораст индекса ВИКС (који мери волатилност финансијског тржишта и који је опште познат као Индекс страха Волстрита) био већи у периоду од јула до септембра него у било ком другом тромесечју.

Дакле, тржишта су у праву што пазе како газе у августу. У неким годинама то је месец када избија криза, у другим се деси да "напрезања" доведу до кризе у септембру, месецу који има још гору репутацију за невоље.

Крајем јула 1990. мало ко је очекивао да ће Ирак напасти Кувајт. Али 2. августа, ирачке трупе су прешле границу, што је изазвало троструко повећање цена нафте. Ово је допринело већ снажном притиску трошкова живота на Западу. Иако је Кувајт "ослободила" међународна коалиција предвођена САД, виша цена нафте значила је рецесију на Западу.

Распад Совјетског Савеза почетком 1990-их био је праћен великим иностраним задуживањем за финансирање економског опоравка, а до лета 1998. влада председника Бориса Јељцина се борила да плати своје дугове. До августа, након више од годину дана отпора притисцима да се девалвира рубља, Јељцин је капитулирао. Русија је платила свој инострани дуг.

Инвеститори који су се кладили да неће испунити обавезе у великој мери изгубили, а једна од највећих "жртава" био је амерички хеџ фонд "Лонг терм капитал" који је пропао и морао је да га спасава конзорцијум од 14 банака у договору који су организовале Федералне резерве САД.

Страхови од слома тржишта су се овом приликом показали неоснованим, али су и најавили оно што ће уследити мање од деценије касније у августу 2007. Мало ко је то схватио у то време, али одлука француске банке "БНП Париба" да затвори три своје хеџ фонда због губитака на хипотекама другоразредних америчких кредита имала је значајне последице.

Банке, укључујући све највеће светске, позиционирале су се на америчком стамбеном тржишту и ситуација је почела да се погоршава како су каматне стопе у САД порасле. Да ствар буде још гора, распрострањена употреба сложених финансијских инструмената – познатих као деривати – значила је да није било јасно колики су губици и колико су поједине банке изложене.

С обзиром на неизвесност, банке су престале да дају кредите једна другој и кредитни токови су престали. Следећег месеца купци су стајали у редовима испред филијала "Нордерн рока".

Август 2008. био је затишје пред олују, а пукотине у глобалном финансијском систему постајале су све веће. 15. септембра "Лиман брадерс" је банкротирао након што није пронађен купац за америчку инвестициону банку.

Са инвеститорима који нису знали која банка је следећа, настала је паника. Страхови да би велики колапс банкарског система могао довести до друге Велике депресије подстакао је хитне мере влада широм света. Банке су или спашене или национализоване, каматне стопе су смањене, а централне банке су одговориле на недостатак приватних кредита стварањем новог електронског новца кроз процес познат као квантитативно ублажавање. Повратак у 1930-е је избегнут – за длаку.

Није свако касно лето тако драматично као 1990, 1992, 2007. или 2008. године, али учесталост са којом су се појављивале кризе значила је да су овонедељна звона за узбуну зазвонила, наводи "Гардијан".

Према речима Холгер Шмидинга, главног економисте "Беренберг банке": "То је скоро образац. Ово није први пут да су тржишта капитала нагло пала пред крај мог летњег распуста."