Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга желимо да трајно уредимо каматне стопе код готово свих врста кредита и обезбедимо да корисницима не могу бити наплаћене превисоке камате које не одговарају тренутним тржишним условима, рекла је за "Политику" гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић на питање да ли стамбени дужници морају да стрепе од нове године, до када иницијално важи мера о ограничењу камата за ову врсту зајмова.
"Истовремено, циљ нам је да спречимо нагли раст каматних стопа нарочито код кредита с променљивим каматним стопама. То је проблем с којим смо се суочили претходне године и због чега је било неопходно донети привремену меру којом су раније ограничене камате код стамбених кредита. Још је рано говорити на ком ће нивоу оне бити ограничене новим законом , али ће свакако бити ниже о камата које су важиле у тренутку доношења поменуте привремене мере", рекла је Табаковићева.
Како је нагласила, конкретан модел ограничавања каматних стопа пажљиво се разматра и биће одмерен тако да се постигну поменути ефекти оваквог законског решења - да се спречи да се корисницима наплаћују превисоке каматне стопе, али и да се спречи нагли раст каматних стопа.
"Предлогом новог закона први пут се уводи ограничење камата и на кредитне картице и дозвољени минус, чиме ћемо спречити управо оно што је захтев Директиве ЕУ - да се корисницима наплаћују превисоке камате. Код овог ограничења предвиђено је везивање за законску затезну камату, на коју опет директно утиче референтна стопа НБС. Тако ћемо омогућити да референтна стопа брже и директније утиче на висину каматних стопа код ових банкарских производа", додала је.
Наглашава да мотив за сваку одлуку је да се олакша живот и пословање свим грађанима и привреди.
"И ове прописе доносимо како бисмо заштитили животни стандард наших грађана. Неспорно је да банке у амбијенту повећаних референтних каматних стопа послују профитабилно, и то није случај само код нас, али је уједно у потврда да је упркос свим изазовима из међународног окружења обезбеђена стабилност банкарског сектора", истакла је.
Гувернерка је рекла да је, и поред повратка инфлације у границе циља од маја и очекивања да ће се у тим границама кретати у наредне две године, за колико пројектују инфлацију, и даље неопходна опрезност монетарне политике.
"Ту опрезност налажу пре свега кретања у међународном окружењу, а међу њима већ дуже време повећани геополитички ризик и његов утицај на цене енергената, пре свега нафте, као и цене других примарних производа. Опрезност је потребна и због изгледа за глобалну инфлацију, који указују да ће њено успоравање бити постепеније него што се претходно очекивало. Такође, опрезни смо и због неизвесног утицаја временских прилика на овогодишњу и глобалну и домаћу пољопривредну сезону", рекла је Табаковићева.