Економија
Зашто упркос санкцијама реална економија Русије расте брже од осталих богатих земаља?
Британски недељник објавио је текст о руској привреди, наводећи да док остале светске економије пропадају, за Русију "нема зиме"
Широм света расту бриге због економије – у Америци и Канади незапосленост расте, а расположење потрошача је и даље депресивно, пише "Економист".
Европа наставља да кокетира са рецесијом, а да не спомињемо Кину, додаје се у тексту.
Ипак, постоји једно место где је расположење сасвим другачије, упркос жестоким санкцијама и изолованости руска економија снажно расте, пише "Економист".
Очекује се да руски БДП ове године реално порасте преко 3 одсто, што је брже него у 95 одсто богатих земаља. У мају и јуну је економска активност значајно порасла, објавила је Централна банка.
И друге мере активности у реалном времену, укључујући и оне које је објавио "Голдман Сакс", показују да привреда убрзава. Незапосленост је близу историјског минимума, а и рубља се добро креће.
Истина, инфлација је превисока – цене су у јуну порасле за 8,6 одсто на годишњем нивоу, што је знатно изнад циља централне банке од 4 одсто, али са растом готовинских прихода од 14 одсто на годишњем нивоу – куповна моћ Руса брзо расте.
За разлику од скоро свих осталих, Руси се добро осећају по питању економије. Поверење потрошача, мерено од стране руске статистичке агенције, знатно је изнад свог просека откад је Владимир Путин преузео власт 2000. године.
Поверење Руса у сопствену финансијску ситуацију, према званичним подацима, недавно је скочило на највиши ниво. Склонији су великим куповинама, попут аутомобила или софе, а ресторани су пуни.
Прошле године Руси су, према процени "Економиста", увезли 18 одсто више коњака него 2019, док су на увоз пенушавог вина потрошили 80 одсто више. "Сбербанка", највећа руска финансијска институција, напомиње да је у јуну укупна потрошачка потрошња номинално порасла за 20 одсто на годишњем нивоу.
Најновији подаци у оштрој су супротности са оним из 2010, када су приходи расли споро или никако. До 2018. реалне плате нису биле веће од 2012. Рунда санкција које је Запад увео због Крима допринела је погоршању, као и пандемија ковида, па још нових санкција.
Како је дошло до преокрета, пита се "Економист", па наводи разлоге.
Путин је успео да преусмери угљоводонике који су некада били намењени Европи у друге делове света. Руски олигарси и компаније које они воде раде боље него што се очекивало на почетку СВО. У стварности, међутим, о недавним извозним перформансама Русије нема шта да се пише. Цене нафте су ниже него пре пар година. У првом кварталу 2024. укупна вредност руског физичког извоза била је четири одсто нижа у доларима него у истом периоду 2023. и за трећину нижа него у 2022.
Русија се одлучила и за необичну монетарну политику. Да би се изборила са високом инфлацијом, централна банка је подигла каматне стопе са 7,5 одсто на 18 одсто. Ово има за последицу јачање рубље привлачењем страних инвестиција из пријатељских земаља као што су Кина и Индија, што заузврат смањује цену увоза, а тиме и инфлацију.
Такође подстиче људе да штеде, смањујући потрошњу потрошача. У нормалној економији више стопе би такође наштетиле задуженим домаћинствима и предузећима, јер су њихови трошкови отплате дуга расли. Ипак, влада је готово у потпуности заштитила реалну економију од строже монетарне политике.
Раније ове године влада је знатно олакшала потрошачима да обуставе отплату кредита, све док могу да докажу да су им приходи пали или да су "погођени хитним случајем".
Према званичним подацима, у првом кварталу 2024. године, домаћинства су потрошила 11 одсто свог расположивог дохотка на сервисирање дуга – отприлике исто као и 2021. године, када је каматна стопа била знатно нижа. У протеклој години каматна стопа са којом се суочавају домаћинства и предузећа порасла је, али само за половину мање од референтне стопе. Кредитирање предузећа расте више од 20 одсто годишње, наводи "Економист".
