Очекује се да ће пораст цена гаса у Европи, који се приписује недавној инвазији Украјине на Курску област, увећати руске приходе од продаје фосилних горива, додатно продубљујући јаз између таквих плаћања и укупног износа подршке Европске уније Кијеву.
Од почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. године, земље ЕУ су платиле 200 милијарди евра за руска фосилна горива, углавном нафту и гас, према анализи тинк-тенка "КРЕА", пише "Еурактив".
С друге стране, укупна подршка ЕУ и САД Украјини износи 185 милијарди евра, према подацима Института за светску економију Кил.
Зарада Русије од продаје гаса, која чини нешто мање од половине њеног прихода од испоруке енергије у ЕУ, уследила је због неочекиваног раста цена гаса од 13 одсто у последњој недељи.
Узрок је украјински напад на руску провинцију Курск, одакле Гаспром пумпа гас у Европу, што је навело трговце да реагују у очекивању смањења испорука, кажу аналитичари.
Поједини упозоравају да би скок цена могао да се сруши јер се поремећаји у снабдевању "ни у ком случају не гарантују", пише Себ Кенеди из Енерџифлукса. Аналитичар Том Хадон је то назвао "пренадуваним".Раст цена гаса изазван инцидентом у Курску указује на већи проблем, како пише овај портал, додајући да се европски новац и даље слива у Кремљ у замену за енергенте.
Само између 29. јула и 4. августа, земље ЕУ потрошиле су више од 400 милиона евра, углавном на нафту и гас – који Кремљ сада може да продаје по вишим ценама, наводи "КРЕА".
Указује се да је та сума некада била значајно већа, па је у марту 2022. износила 5,3 милијарде евра, док је данас 1,5 милијарди евра. Али и ова последња цифра указује да иако је ЕУ прешла дуг пут у смањењу своје зависности од Русије, то је још далеко од тога.
Руски угаљ, који је чинио мањи удео у укупној количини, у потпуности је забрањен у ЕУ, али то се не може рећи за друге енергенте.
Док Русија сада испоручује мање од три одсто дизела у ЕУ, у односу на 50 одсто у 2021, и мање од пет одсто своје сирове нафте, некад је то било 25 одсто, према анализи бриселског истраживачког центра Бројгел, укупни увоз гаса из Русије је опао за само око 75 одсто у истом периоду. Односно, са 155 милијарди кубних метара на 27 милијарди кубних метара у 2023.
Пораст увоза руског течног природног гаса (ЛНГ) ублажио је укупан пад.
Европа "остаје највећи потрошач руског гасовода и ЛНГ гаса", навела је у марту међустраначка алијанса чланова Европског парламента (ЕП), позивајући на забрану свих руских енергената.
Тадашња ситуација остала је непромењена и данас.
Од почетка августа, земље ЕУ могу да једнострано забране руски ЛНГ када на снагу ступе нови прописи о тржишту гаса. До сада ниједна земља није предузела овај корак, иако је Литванија у јулу позвала на одустајање од руског ЛНГ-а.