"Телеграф": САД ће наставити да троше као пијани морнар све док свет не престане да их финансира

Никада раније САД нису ушле у економски пад са комбинованим дефицитом федералног, државног и локалног буџета близу осам процената БДП-а.

То је глобална несрећа која чека да се догоди, пише "Телеграф" и додаје да би, ако САД уђу у озбиљну рецесију, бројка могла да експлодира, без обзира ко победи на изборима у новембру.

Хронична емисија дуга на овој скали би заоштрила апетит света за америчким обвезницама, умањујући способност америчке владе да се бори против продуженог економског пада. То би имало снажне последице на светски доларизовани финансијски систем, и опустошило би читаву архитектуру глобалних кредитних уговора повезаних са приносима на амерички дуг.

"САД су увек биле посебне, али сада тестирају границе. До сада се све држало заједно, али последње две аукције Трезора су биле веома слабе, и ми то пажљиво пратимо", рекао је Торстен Слок, главни економиста у "Аполо глобал менаџменту".

Фискални екцес је био теоријска опасност све док је америчка економија цветала. Дошао је у оштрији фокус након страха од рецесије у САД овог месеца. "У лошој економији, порески приходи падају, а накнаде за незапослене расту. Тада видите фискални ризик", каже Слок.

Америка се, пише "Телеграф", коцка са својом судбином. Структурно задуживање на овој скали за финансирање потрошње је доказ декадентног друштва које је изгубило сваку самодисциплину.

"Тржишта би у неком тренутку могла довести у питање фискалну одрживост. Из искуства знамо да ствари изгледају одрживо све док, одједном, више не раде", рекао је Клаудио Борио, искусни економиста у Банци за међународна поравнања.

Да ли су САД близу рецесије или не, предмет је дебате. Раст у малопродаји у јулу поново је ублажио страхове, али ова навала куповине била је могућа само зато што је стопа личне штедње пала на 3,4 одсто, баш као што је била у последњим месецима 2007. пре почетка Велике рецесије. Када је стопа штедње тако ниска, враћање је још теже. То је знак упозорења, а не знак снаге.

Федова политика "зависности од података" оставља га таоцем индикатора који заостају – тј. услуге инфлације – и готово гарантује да ће реаговати прекасно када се привреда преокрене.

Фед ће, наводи аутор, вероватно бити поново приморан да уђе у куповину америчког дуга, овог пута сузбијајући приносе Трезора грубом силом, као што су то чинили током девет година између 1942. и 1951. године.

Тада су ограничили су краткорочне записе на 0,375 одсто, а дугорочне обвезнице на 2,5 одсто. Пошто је инфлација била 20 одсто, на крају је то била експропријација постојећих власника обвезница. Али то је барем био привремени лек док Америка не доведе своју кућу у ред. Америка овога пута не ради тако нешто.

Куповина обвезница би у стварности била отворено новчано финансирање дуга Трезора. И на то не би могли да утичу ни Трамп ни Камала Харис.

Оно што почиње као трајни фискални поремећај еволуира у трајни монетарни поремећај. Овамо Америка сада иде брзим касом.

Ниједна друга држава или блок још није у стању да учврсти међународни валутни и кредитни систем. Ниједна друга валута није спремна да истисне долар. Сви ћемо морати да живимо са пијаним хегемоном, закључује аутор текста у "Телеграфу" , економски уредник листа Амброз Еванс-Причард.