Ајвар ће ове године бити скупљи: Шта ће забиберити цену паприке

Дуги периоди са високим дневним температурама утицали су на раније сазревање паприке, па уколико купци буду чекали уобичајено време за стављање зимнице - другу половину септембра или почетак октобра - питање је да ли ће је наћи и по којој цени.

Паприка за ајвар се на југу земље, где се и производи у највећим количинама, тренутно продаје за 120 динара по килограму, што је једнако велепродајној цени коју је, у ово време, имала и прошле године. Међутим, произвођачи указују на то да је топло време утицало и на мањи принос, као и на квалитет рода.

Најукусније из Србије: Светски кувари и критичари објавили 10 најбољих српских јела

"На тренутну цену не можемо да се жалимо, али је стање на терену генерално лоше. Има много паприке која је уништена од сунца. Високе температуре су довеле до ранијег сазревања и тотално пореметиле стање на тржишту. У време када се буде највише тражила неће је бити довољно. То би могло да доведе и до раста цена, али је сигурно да оне неће бити мање у односу на ове по којој смо почели сезону", истиче Ђорђе Мицић, из лесковачке Земљорадничке задруге "Зелена звезда" која, у селу Винарце, има и сопствену производњу поврћа.

Ђорђе саветује грађанима да ове године о зимници почну да размишљају раније у односу на дугогодишњу праксу. Предвиђа да је у октобру, када се иначе највише продаје на београдским пијацама, неће бити. Цене зелене и жуте паприке у велепродаји крећу се око 100 динара за килограм, док се бабура тренутно продаје за 10, па и 20 динара више.

Упркос дуготрајном тропском таласу, засади паприка Бобана Илића из Доњег Крајинца су тренутно доброг квалитета, али и он за "Вечерње новости" указује на то да је принос мањи.

"Поврће раније сазрева и тешко је да се процени како ће се ствари на тржишту одвијати убудуће. Тргујемо само на велико и радимо за познате купце, па са продајом нема проблема", казао је Илић који на 2,5 хектара, у заштићеним условима, производи зелену, односно жуту паприку, бабуру, као и црвену паприку за ајвар.

Ова 3 српска предјела важе за најгорa: Прво место заузео "специјалитет" још из доба Југославије

Велике врућине су повртарима значајно увећале и трошкове производње услед чешћег и обилнијег заливања. Јован Стојановић из Кумарева каже и да "ратује" са најездом смрдибуба које му уништавају род.

"Не памтим да сам имао тежу и захтевнију сезону. Поред врућине, проблеме нам праве и смрдибубе којих не могу да се решим прскањем, јер ћу уништити и предаторе, а њима штитим паприку од болести. Због брзог сазревања мора да се бере кратак плод на који људи нису навикли. Траже дужу и белу паприку, а по овој врућини она баш таква не може да се одржи. Ако се не обере на време паприка 'туршијарка' почиње да црвени. Пада јој цена, а роба друге класе се продаје за само 35 до 40 динара по килограму", закључује Јован, који на око два хектара под пластеницима има породичну производњу овог поврћа.