Економски план Камале Харис: Популизам и подилажење бирачима

Камала Харис је у року од недељу дана изнела низ економских предлога са циљем да победи на изборима и сада ризикује бурну реакцију економиста и пословних група.

Планови одражавају настојање демократске председничке кандидаткиње да обликује сопствени бренд економског популизма на време за новембарске изборе – позајмљујући много из програма председника Џозефа Бајдена, али са неким детаљима који би можда могли да јој помогну у борби против Доналда Трампа, пише "Блумберг".

Економске идеје Камале Харис укључују повећање стопе корпоративног пореза са 21 одсто на 28 одсто, савезну забрану повећања цена у сектору хране, јачање понуде у сектору некретнина и више пореских олакшица за породице са децом и оне који први пут купују кућу.

Оно што је заједничко за ове идеје је да се сви баве забринутостима које су изразили просечни амерички гласачи, од високе инфлације до трошкова становања и трошкова подизања деце.

Мере приписују кривицу за инфлацију дежурном кривцу – корпоративној Америци. И траже од истог кривца да плати рачун – кроз веће порезе – што ће донети олакшање домаћинствима средње класе.

План Харисове узнемирио је економисте који сматрају да ће мере довести до прекомерне државне регулације привреде и штетних поремећаја тржишта у виду контроле цена.

"Овај план очигледно није осмишљен тако да се допадне економистима", рекао је Давид Визел, виши сарадник економских студија на Брукингс институту, истраживачком центру у Вашингтону. "План ми делује као одговор на фокус групе. Видите шта брине бираче али је главни посао Камале Харис да победи на изборима."

За разлику од њених претходника (Обаме, Бајдена), Харисова не покушава да "преправи" америчку економију. Уместо тога, она је искористила елементе економске агенде Бајденове администрације који су били популарни међу бирачима (иако је генерално начин на који је администрација "хендловала" економију био критикован) и ставила их у центар своје кампање.

Трампови планови за смањење пореза, подизање царина на увозну робу и обуздавање имиграције такође су изазвали забринутост да би могли да изазову нови, штетни налет инфлације у америчкој економији, али је много више оних који сматрају да је економска агенда Харисове, попут савезне забране дизања цена хране, опасан наклон ка пропалој политици 1970-их.

"Сви економисти знају да је то што је влада одредила цене заиста, заиста велика грешка", рекао је Кевин Хасет, сарадник на Хувер институцији Универзитета Станфорд, који је председавао Саветом економских саветника под Доналдом Трампом. "Ако влада почне да одређује цене ... оно што се неизбежно дешава је да цена падне испод граничних трошкова, а онда понуда престаје", додао је он.

Док Харисова форсира своју популистичку политику, цена долара пала је на најнижи ниво од почетка године.

Америчка валута је овог месеца пала за 2,2 одсто у односу на корпу ривалских валута – на ниво који није виђен од првог дана трговања у јануару – пошто инвеститори, уздрмани хаосом на берзама с почетка месеца, очекују да ће америчка централна банка (Фед) снизити каматне стопе у септембру.

Пад долара уследио је након што је ојачао 4,4 одсто у првој половини године, пошто је отпорност америчке економије изненадила инвеститоре.

"Видимо благу рецесију у САД – економија се сигурно успорава и приближава се другим земљама", рекла је Џејн Фоли, шеф девиза у Рабобанци.