Док се потрошачи у Немачкој се жале на високе цене у супермаркетима због инфлације, упоредна анализа цена у шест европских земаља показала је неочекиване резултате.
Цене хране и безалкохолних пића у Немачкој су порасле за скоро 26 одсто од увођења санкција Русији, а како показују прорачуни "Ханделсблата" на основу података "Еуростата", повећање цена је овде знатно веће него у Италији или Француској од 19, односно 21 одсто.
Али чак и ако се многи потрошачи жале на високе цене у супермаркетима, купци у Немачкој заправо и даље плаћају знатно мање храну и другу робу него у другим земљама ЕУ. Ово је закључак анализе лондонског истраживачког центра тржишта Сиркана за "Ханделсблат".
У анализи су упоређене цене 32 производа у шест земаља: Немачкој, Француској, Шпанији, Италији, Холандији и Великој Британији, које заједно чине више од 70 одсто тржишта хране у Европи.
У Немачкој потрошачка корпа која укључује кафу, сир, тестенину, смрзнуту пицу, тоалет папир и пасту за зубе, кошта око 72 евра, док у суседној Француској потрошачи морају да плате 105 евра, што је 45 одсто више. У просеку, производи коштају око 83 евра у ових шест земаља.
Истраживање је показало да је 13 од 32 производа најјефтиније у Немачкој, као што су путер, чоколада, јогурт, брашно и сладолед. Ниједан није био најскупљи у овој земљи.
Похлепа Немаца – кључ потрошње
Најважнији разлог зашто је Немачка најјефтинија лежи у укорењеној девизи тамошњих потрошача "похлепа је добра", оцењује "Ханделсблат".
Маркети "Алди" и "Лидл" држе више од 40 одсто тржишта у Немачкој, док је европски просек за дисконте 20 одсто, у Француској свега 10 одсто.
Овакав велики удео утиче на целокупну индустрију јер малопродајни трговци у Немачкој конкуришу једни другима с ценама. Уколико "Алди" или "Лидл" снизе своје цене, њихов пример следиће "Едека" и "Реве" и то само у року од неколико дана.
Овакав притисак за снижењима не постоји ван Немачке, што је допринело да домаће робне марке буду распрострањеније у Немачкој.
Иако многа домаћинства у Немачкој пате од повећања цена, Ева Штубер са Института за истраживање малопродаје у Келну такође је приметила да се потрошачи у овој земљи више жале на повећање цена него другде.
"Уопштено говорећи, потрошачи у Немачкој су веома фокусирани на цене у супермаркетима и чак и маргиналне разлике доживљавају веома негативно. Домаћи произвођачи имају користи од високих цена супермаркета у иностранству", рекла је она.
У Немачкој само четири компаније – "Реве", "Едека", "Алди" и "Лидл" – контролишу 85 одсто тржишта. У другим земљама има више добављача са мањим тржишним уделом. Стога се сматра да трговци на мало у Немачкој имају већу преговарачку моћ у односу на произвођаче, што утиче на ниже цене.
Јача заштита француских пољопривредника подиже цене
Поред различитих менталитета, утицај на пораст цена имају и локални прописи. У Француској, на пример, већа заштита произвођача доводи до поскупљења у продавницама. Од почетка 2019. године тамошњи супермаркети су морали да продају храну најмање десет одсто изнад откупне цене. У својим понудама смеју само да смање цену за највише трећину.
Почетком године француска влада је још снажније интервенисала у преговорима о ценама као одговор на протесте фармера. Влада прети казнама прехрамбеним компанијама које не желе да плате фер цене. Као резултат тога, 80 одсто хране у Француској поскупеће ове године.
Велика Британија: Увоз хране подиже цене
Према анализи "Сиркане", највише су порасле цене у Великој Британији, за више од 24 одсто, углавном јер су земља зависна од увоза хране. Британски фармери обезбеђују само 60 одсто понуде, док је у Немачкој веће од 80 одсто.
Брегзит, који је ланац снабдевања учинио још нестабилнијим, погоршао је ефекат, наводи се у анализи.
Поред тога, Велика Британија је увела нове контроле пољопривредних производа из иностранства. Представници индустрије стога упозоравају на мањи избор и веће цене, на пример, кобасица или сира.
Највећи извозници маслиновог уља а највеће цене у домаћим маркетима
Како би ограничила друштвене последице инфлације, влада у Шпанији је од почетка 2023. године укинула ПДВ на више од 40 основних животних намирница попут хлеба, јаја, млека, сира, поврћа и житарица. То ће првобитно важити до септембра.
Међутим, ефекти су само делимично очигледни у потрошачкој корпи. Јаја, хлеб и тост су нешто јефтинији од просека, али је сир скупљи него у било којој другој земљи. Ово се односи и на уља за кување, иако је Шпанија у потпуности ослободила ПДВ од јула и опорезује друга уља по нижој стопи.
Маслиново уље је постало ретко и скупо због пропадања усева. Иако половина маслиновог уља које се конзумира широм света долази из Шпаније, оно је најскупље у тамошњим супермаркетима.
Мађарска: Држава покреће инфлацију као нигде у Европи
Да владине мере за смањење цена могу имати чак и супротан ефекат, показује пример Мађарске. Према подацима "Еуростата", храна и безалкохолна пића у Мађарској коштају за 47 одсто више него на почетку 2022. године – ниједна друга земља ЕУ није забележила тако оштар пораст.
Критичари за ово прозивају владу, која је ограничила малопродајне цене осам основних животних намирница. Међутим, то је навело ланце супермаркета да подигну цене других производа. Осим тога, посебна државна плаћања су повећала потражњу у супермаркетима непосредно пре избора 2022, али је то довело до повећања цена.
Државе би стога требало да интервенишу у трговини храном само ако је то апсолутно неопходно. Мере често имају добре краткорочне намере, али се дугорочни негативни ефекти често потцењују, закључила је Ева Штубер са Института за истраживање малопродаје у Келну.