Економија
У САД "нестало" скоро милион запослених: Да ли је у питању незнање или статистичари намерно греше
Нови подаци америчке Канцеларија за статистику рада (БЛС) показују да је у марту ове године у САД било 818.000 радних места мање него што је првобитно пријављено
Познато је да је "статистика као бикини", да открива све, а да заправо не показује ништа, али се чак ни тим изразом не може оправдати лажна економија коју су покушали да прикажу амерички стручњаци.
Најновији подаци о запослености указују да је ситуација у америчкој привреди много гора него што је званична статистика до сада приказивала. Толико су оманули у рачуну, да су, као случајно, објављивали да на списку новозапослених имају скоро милион људи више, него што их заправо има у канцеларијама и фабрикама.
Нови подаци америчке Канцеларија за статистику рада (БЛС) показују да је у марту ове године у САД било 818.000 радних места мање него што је првобитно пријављено. Основно питање је да ли је могуће да толико омаше и да ли је проблем у непознавању математике или статистичари с намером раде на стварању лажне слике о успешности америчке привреде.
До ревизије података долази након што су платни спискови за јул показали да је стопа незапослености порасла више него што се очекивало, што је продубило страхове да САД клизе ка рецесији и допринело драматичном паду берзе с почетка месеца.
Подаци су указали на значајно мањи раст броја радних места у сектору професионалних и пословних услуга, конкретно за 358.000 мање у односу на претходну процену.
То није први пут да се амерички статистичари "заброје", па је тешко поверовати да су врхунски финансијски експерти баш толико наивни и неискусни.
Претходна негативна ревизија, била је у марту 2009. године, када је број нових радних места у годишњем извештају спуштен за 902.000. Ова измена података, односно признање наводне случајне грешке у рачуну, указује да тржиште рада у САД није тако "прегрејано" као што се очекивало, а нове информације би могле да додатно подстакну америчку централну банку ФЕД да смањи каматне стопе.
Економиста Бранко Павловић сматра да је ово доста озбиљан ударац на поверење у стање америчког привредног система у целини, али да треба очекивати у наредних шест до десет месеци све већи број показатеља који ће оголити стање америчке економије, која је на утабаном путу ка рецесији.
"Корекција тих позитивних резултата броја нових запослених, којих очигледно није било, сада нам говори да они више не могу да лажу и да морају да прикажу стварно стање. Када знамо да су месечна очекивања да се у САД запосли око 200.000 људи, слика колико су варали постаје јаснија, јер значи да су много пута нетачно приказивали више новозапослених у односу на стваран број", каже Бранко Павловић.
Он указује да приказивање оваквих нетачних података у великој мери утиче на поверење у берзе, у вредност акција и у поверење компанија и да би требало да представи да је све у реду, да се запошљава већи број људи, који ће више трошити, што значи да ће куповна моћ бити већа и да шаљу поруку да ствари иду добро.
"То надувани балон у акцијама држи на високом нивоу или га чак повећава. У неком тренутку, када се изађе са овом ствари, они сада пребацују одговорност на другога и већ провејава та порука да монетарне власти морају да спусте референтну каматну стопу, јер тај податак да је 800.000 запослених мање, говори да је стање у привреди, односно у компанијама, значајно горе него што се до јуче мислило", наводи економиста.
Павловић истиче да су то "њихова поигравања, која апсолутно немају везе са незнањем, већ са намером да на један недозвољени начин обликују очекивања људи у финансијским трансакцијама".
"Кад им треба да берзу држе високо, објављују да расте запосленост, а када исцрпе тај механизам и кад им се чини да би требало да се изврши притисак на монетарне власти да спусте референтну камату, онда се одлуче да је тзв. грешка 800.000 запослених. У основи је реч о играма неких тамо моћника који углавном приказују ситуацију у привредној структури Америке бољом него што она јесте", сматра Бранко Павловић.
Он објашњава да им висока запосленост треба због цене акција и да је због тога "пумпају" у извештајима.
"У суштини би ово што се сада дешава требало да делује отрежњујуће и на берзу и на компаније, вероватно ће довести до пада цене акција у једном делу, али ће крупни капитал сам наставити да купује акције и у том смислу ће стабилизовати ситуацију да не дође до неког краха на берзи. Све то у циљу притиска на оне који доносе одлуке да референтна камата која је нешто преко пет посто у Америци и одговарајуће је висока јер имају инфлацију, иде на доле. Кад иде на доле опет је новац јефтинији и опет могу да пумпају цене акција. То су играрије које не утичу на стварно повећање продуктивности америчке привреде, тако да је само питање колико дуго могу да одлажу много озбиљније и дугорочније проблеме", указује Павловић".
