Осим са скупом енергијом, европске хемијске компаније суочавају се са новим проблемом. Глобална експанзија производа из Кине доводи до пада цена, па постоји ризик да ће се више постројења затворити, пише немачки "Ханделсблат".
Због недостатка домаће потражње, Кина бележи рекордан извоз хемикалија, што утиче да цене ових производа у Европи падају. Процењује се да хемијска индустрија неће изаћи из економске кризе 2024.
Ово показује анализа података коју су спровели консултантска кућа ИЦИС и "Ханделсблат". Кина бележи прекомерну производњу основних хемикалија, као што је пластика, а због тога су посебно погођене Европа и Немачка.
Према ИЦИС-у, Кина је пустила у рад огромне количине нових капацитета од 2020. године и сада се све више гура на глобално тржиште. Међутим, потражња је тамо и даље слаба, јер није дошло до очекиваног глобалног опоравка привреде.
Та ситуација врши притисак на цене, а тиме и на профитне марже произвођача основних хемикалија. Највећа немачка хемијска компанија БАСФ суочава се са проблемима, као и њени конкуренти у Европи.
БАСФ производи велике количине основних хемикалија и пластике за глобално тржиште и за сопствену прераду. У другом кварталу 2024. БАСФ је забележио пад цена за скоро све основне производе, од којих су неки били и двоцифрени. Нето профит компаније пао је за 18 одсто, а помиње се ризик даљег пада цена.
Немачки гигант већ најавио програм штедње
БАСФ је већ одговорио на економске проблеме програмом уштеде од милијарду евра, укључујући укидање радних места. Ово је посебно погодило матичну фабрику компаније у Лудвигсхафену, у којем су раније већ затворени неки погони. Управа је већ наговестила да би могло доћи до даљег смањења производње.
БАСФ је одличан пример тренутних проблема хемијске индустрије: више цене гаса су знатно поскупиле енергетски интензивну производњу у Немачкој. Иако су цене струје и гаса недавно поново пале, према прорачунима ИЦИС-а, оне су и даље изнад дугогодишњег просека између 2012. и 2020. године.
БАСФ је у другом кварталу 2024. године пријавио промет од 16,1 милијарду евра, 1,2 милијарде мање него у истом периоду прошле године.
Овај конкурентски недостатак посебно утиче на произвођаче у тренутној економској кризи. Продајне цене за велике површине основних хемикалија су ниске, а глобални вишак капацитета је висок. Искоришћеност постројења је у неким случајевима на нерентабилном нивоу испод 70 одсто. "Ханделсблат" пише да излаз из кризе није ни на видику.
ИЦИС говори о "савршеној олуји" за индустрију која ће се вероватно наставити још неко време. Тржишни стручњаци не очекују да ће се глобални вишак капацитета у основним хемикалијама брзо смањити – напротив: 2024. достићи ће рекордних 222 милиона тона и наставиће да расте 2025. године.
Кина већ 10 година шири капацитете
Нарочито у Кини, у наредним годинама планирају се даљи велики петрохемијски комплекси. Земља већ добрих десет година масовно шири своје хемијске капацитете јер жели да буде самодовољнија у својој економији. Међутим, последњих година је покренуто далеко више капацитета него што је потребно на тржишту.
То показују подаци рејтинг агенције "Ес енд Пи" за два важна материјала – полипропилен и полиетилен. Оба се широко користе као за паковање, на пример. До 2019. потражња у Кини је расла чак и брже од нове понуде тамо. Након тога се тржиште окренуло: капацитети у Кини су расли два до три пута брже од потражње у земљи.
Ова прекомерна понуда сада је "поплавила" тржишта ван Кине. У 2023. години земља је већ извезла хемикалије и пластику у вредности од 260 милијарди долара, два и по пута више него 2016, показују статистике Светске банке.
Прорачуни "Ханделсблата" показују да се кинески хемијски извоз све више слива на европско тржиште. У 2011. и 2016. години, око 20 одсто извоза хемикалија из Кине отишло је у Европу. У 2021. овај број је већ износио 25 одсто.
Посебно је успешан извоз основних хемикалија. Сматра се да су они углавном заменљиви производи којима се тргује широм света по сличним ценама. Трошкови производње су зато кључни када је у питању конкурентност – а они су нижи у Кини него у Европи. ИЦИС наводи да кинеска доминација у одређеним кључним хемикалијама брзо расте.
Европа увози све више основних хемикалија
Два важна фактора стога утичу на основне европске хемикалије: јефтин увоз из Кине долази на тржиште, приморавајући европске произвођаче да смање своје цене, а с друге стране, трошкови производње су већи због скупе енергије.
Последице су већ очигледне: Европа је све мање способна да се снабдева основним петрохемијским производима. Око 56 одсто хемикалија које се увозе у Европу долази из овог сегмента. У 2017. ова цифра је износила 47 одсто, према подацима Европског савета хемијске индустрије.
Криза приморава компаније да затворе фабрике. Према подацима ИЦИС-а, планирано је или је већ спроведено затварање 40 појединачних погона, а више од половине ових пројеката гашења је у ЕУ и Великој Британији.
Аналитичари очекују да ће опоравак хемијске индустрије бити много спорији него у претходним кризама и да би могле проћи године док растућа тражња не премаши вишак понуде. Аналитичари сматрају да су даље смањење капацитета и затварање фабрика на локацијама са високим трошковима готово неизбежни.
"Ес енд Пи" очекује да би позиви да се заштити тржиште ЕУ могли постати гласнији у европској хемијској индустрији.