Проблем без решења: Лидери Г7 никако да се договоре око кредита Украјини

Украјина је споразумом о реструктурирању дуга са приватним инвеститорима успела да обезбеди себи какав-такав простор за дисање, али сада количина финансијских ресурса на које Кијев може да рачуна да би обезбедио опстанак земље зависи од договора који његови западни савезници никако да постигну.

Проблем је како финансијски (и правно) извући 50 милијарди долара аванса из профита које су оствариле резерве руске централне банке којима су западне јурисдикције блокирале приступ Москви.

Лидери Г7 су се у јуну обавезали на "изузетне зајмове за убрзање прихода". Та обавеза, пише "Фајненшел тајмс", представљена је као доказ да Запад још може да се заложи за Украјину и "натера" Русију да плати.

Ипак, тај договор је далеко од готовог.

Идеја је да синдикат украјинских пријатеља узме кредит, а затим га каналише преко институције повереника као што је Светска банка. Резултирајући трошкови сервисирања дуга Кијева би били покривени ванредним профитом који Еуроклир, белгијски чувар хартија од вредности, остварује на готово 200 милијарди евра готовинских салда које је забрањено да исплати руској централној банци.

Пошто би, како објашњава ФТ, било "морално" да овај "ратни профит" иде Украјини, ЕУ је недавно одлучила да велики део тих средстава усмери ка војној помоћи.

Кијев у грчу, савезници несложни: Неизвестан договор о отплати дуга од замрзнуте руске имовине

То је довољно да покаже да Г7 не даје никакав додатни новац Кијеву - "осим онога што је Украјина с правом требало да добије, а камоли да припада Москви", наводи "Фајненшел тајмс".

Проблем је што техничке препреке још нису отклоњене. Главна функција обезбеђивања зајма будућим профитом од држања руске државне имовине је да се зајам учини што безризичнијим за западне банке - односно, да је довољно без ризика да не мора да добије одобрење законодаваца, посебно у америчком Конгресу.

Са друге стране, задуженост Кијева ће се повећати, чак и ако наводно никада неће морати ништа да плати.

Треба имати на уму да ЕУ обнавља своје санкције на шест месеци, тако да би тај ток профита могао да престане чим једна држава чланица стави вето на обнову. То носи ризик не само за земље које нису чланице ЕУ, већ и за Кијев: непредвиђена фискална обавеза могла би да закомпликује ММФ-ове процене о одрживости дуга. Да би се овим позабавио, Брисел је владама ЕУ представио опције које укључују дуже периоде обнове или да Москва компензује Кијев.

Први план би од Мађарске захтевао да се одрекне свог права на вето. Други практично значи конфискацију које се плаше и Париз и Берлин и Европска централна банка. Ниједан није реалан.

Укратко, проблем је у томе што су западни лидери покушали да добију нешто за џабе: нова средства за Кијев, али без нових обавеза пореских обвезника, без финансијског ризика и без заплене имовине. Те политичке противречности се не могу решити, закључује "Фајненшел тајмс".

Решење би било правни преседан у виду одлуке да се заједнички конфискује руска имовина у корист Украјине. Проблем је само - шта ће бити када се Русија врати на међународну сцену и добије приступ својим резервама?