Деценијама се говорило да Немци имају супериорни модел капитализма заснован на добром дизајну и вештој изради, са стабилним, дугорочним аранжманима финансирања између предузећа и банака, добрим индустријским односима и мрежом средњих предузећа, од којих су многа у породичном власништву и врхунским системом стручне и техничке обуке који обезбеђује сталну понуду квалификованих, продуктивних радника.
Постоји разлог зашто Немци раде мање сати и уживају у вишем животном стандарду од, на пример, Британаца: они су одбацили англосаксонски капитализам у корист нечег бољег. Остварују огроман трговински суфицит, имају здраве јавне финансије и држе инфлацију под контролом...
Та теза, пише "Гардијан", је некада била тачна. Нешто од тога можда још увек важи. Брутална истина је, међутим, да Немачка више није одговарајући узор за Велику Британију (или било коју другу земљу).
То је земља у којој је претња демократији коју представљају екстремистичке партије резултат економског неуспеха. Ако Британија мисли да има проблем са крајњом десницом, онда су проблеми Немачке другачијег реда величине. Антиимигрантска странка АфД је била водећа у анкетама уочи државних избора у Саксонији и Тирингији овог викенда. Историја је у опасности да се понови.
Не ради се само о томе да је недавни учинак Немачке био лош, иако је то свакако био случај. Немачка је од 2018. године економија са најспоријим растом у Г7 – у просеку расте за 0,4 одсто годишње. Док остатак велике четворке еврозоне – Француска, Италија и Шпанија – показује знаке опоравка од успоравања изазваног сукобом у Украјини и енергетском кризом, Немачка је наставила да се бори и још увек кокетира са техничком рецесијом.
Да је ово једноставно случај посебно озбиљног цикличног пада, онда не би било много разлога за бригу. Немачка је прошла кроз много незгодних ситуација у прошлости и тада се показало да су они који су је отписали - погрешили.
Овог пута, међутим, разлози за немачке економске проблеме иду дубље. Постоје структурални узроци, од којих је главни одлучност да се држи модела који јој је донео такав успех, али му је сада истекао рок трајања.
Технолошке промене се дешавају у дугим циклусима који обично трају деценијама. Први талас је укључивао парне машине за покретање фабрика које су настале у Британији крајем 18. и 19. века. Ове технологије су на крају замениле електрична енергија, мотор са унутрашњим сагоревањем и потрошачка електроника. Њих су, опет, заменили нови сектори - паметни телефони, електрична возила, вештачка интелигенција (АИ). Аналогни свет убрзано постаје дигиталан, а Немачка је болно спора да то схвати.
Немачка је у извесном смислу постала жртва сопственог успеха. Није видела разлог за промену модела и премало је улагала у физичку, људску и дигиталну инфраструктуру.
Ако Британија већ треба на некога да се угледа, пише "Гардијан", онда су то Сједињене Државе. САД су, наводи аутор текста, најбољи пример земље која је кренула у корак са временом и успела да прилагоди своју индустријску структуру променљивим околностима.