Економија
Изазови трговине између Русије и Србије: Колико нас коштају западне санкције
Српски извоз производа је са 663,6 милиона у првом полугодишту прошле године пао на 512,7 милиона долара, у истом периоду ове године, док је укупна робна размена са 1,82 милијарде пала на 1,3 милијарде долара
Србија и Руска Федерација су од почека године мање трговале, па је у извозу забележен пад од 22,7 одсто, док је увоз мањи за трећину, односно за 31,8 одсто, у односу на првих шест месеци прошле године. Српски извоз производа је са 663,6 милиона пао на 512,7 милиона долара, док је укупна робна размена са 1,82 милијарде пала на 1,3 милијарде долара.
Руски председник Владимир Путин је на састанку са потпредседником Владе Србије Александром Вулином у Владивостоку указао да обим промета трговине двеју земаља бележи благи пад и додао да зна да српска влада тиме бави.
"Постоје многи занимљиви правци сарадње у области индустрије, транспорта и слично. Како је познато, Русија игра суштинску улогу у обезбеђивању Србије енергетским ресурсима, ради то коректно и на високом нивоу, благовремено, под условима који су веома добри за Србију", указао је руски председник.
Подаци Привредне коморе Србије показују да највећи пад увоза из Русије бележимо у сегменту сирове нафте, који је обустављен због санкција ЕУ, а у првој половини године смо купили и мање минералних ђубрива и сировина. Паду извоза је највише допринела смањена продаја хране за кућне љубимце, због ограничења која је увела руска Федерална служба за ветеринарску и фитосанитарну контролу.
Иначе, у овом сегменту је у протеклом периоду Србија бележила огроман раст, а храна за прехрану животиња је прошле године била прва на листи извозних производа у РФ, јер смо од ње зарадили 71,5 милиона долара, што је скоро дупло више него од продаје јабука.
С друге стране, забележен је драстичан раст увоза свињског меса из Русије, од чак 300 одсто, са шест на 22,5 милиона долара.
Директор Представништва Привредне коморе Србије у Руској Федерацији Дејан Делић каже за РТ Балкан да директан утицај на билатералну трговинску размену имају ограничења и забране извоза и увоза условљена западним санкцијама, осцилације руске рубље, високи логистички, шпедитерски и транспортни трошкови, отежана девизна плаћања, као и укупна регионална нестабилност и непредвидивост праваца пословања.
Од почетка године највише смо зарадили на продаји беле технике, фрижидера, свежих јабука, хула хоп чарапа, прибора за цеви од легуре бакра, лекова и енергетских напитака. Међу производима код којих се бележи раст интересовања купаца у Руској Федерацији су сунцокретово семе, чија продаја је удвостручена, као и спојеви за цеви од бакра, где је забележен раст продаје од 67 одсто, а у Русији су тражене и машине за паковање и амбалажирање произведене у Србији.
Рестриктивне трговинске мере и санкције према РФ, на основу којих је "забрањен транзит, пренос, извоз, претовар и свако друго кретање робе која улази у ЕУ и која је намењена Русији, уколико је укључена на листу санкција" коштале су Србију прошле године око 150 милиона долара, јер је толика просечна вредност извоза више од 200 различитих производа на које се ова мера односи.
Делић наводи да последице до сада уведених трговинских ограничења директно утичу на заустављен извоз српских производа пре свега електро-машинске и хемијске индустрије спољних пнеуматских гума, амбалажне хартије и картона, центрифугалних и циркулационих пумпи за грејне системе, нумеричких машина за брушење, хидрауличних агрегата, боје и лакова, радио пријемника, акумулатора и машина.
"Руско тржиште и потрошачи традиционално су благонаклони према српским производима и позитивно реагују на специфичност укуса и квалитет српске хране. Највећи потенцијал за извоз традиционално бележе свеже, смрзнуто и прерађено воће и поврће, млади сиреви и млечни намази, храна за децу, сокови, кондиторски и екопроизводи, као и месне прерађевине припремљене на традиционалан начин", каже Дејан Делић.
Највеће шансе за извоз воћа, вина и слаткиша
Извоз пољопривредно прехрамбених производа прошле године бележи незнатан раст, јер смо Русима продали воће и поврће вредно 322,6 милиона долара.
Делић наводи да је извоз сирева и млечних намаза лане био на нивоу од 27 милиона долара и да је "одрживо стабилан с обзиром на све отежавајуће околности у трговини, повећања цена сировине у Србији и поскупљења логистике". Он додаје да чоколаде и кекс увозимо, али да је ипак већи извоз слаткиша из Србије и да постоји велико интересовање српских компанија из овог сектора за ширење на руско тржиште.
"С обзиром на повећање увозних царинских дажбина у РФ, са 12 на 20 одсто за вина земаља које подржавају рестриктивне трговинске мере у односу на РФ отварају се пословне перспективе и ценовна конкурентна предност за извоз српских вина, која нису у довољној мери заступљена на полицама трговинских, продајних објеката у Русији. Извоз у 2023. је скромних 6,7 милиона долара, али се очекује бољи резултат ове године с обзиром на интензивно интересовање руских увозника и дистрибутера алкохолних производа, трговинских ланаца", објашњава Дејан Делић.
Паду извоза допринела је смањена тражња за српским јабукама, и то за 47 одсто прошле године у односу на 2022. Томе су допринели отежани логистички канали и поскупљење трошкова транспорта, али и вишегодишњи, интензивни програм улагања у домаће засаде, због чега је РФ платила 22,7 милиона долара у протекле две године за саднице воћних сорти из Србије.
Свеже трешње и вишње бележе пад од око 50 одсто у односу на 2022. годину, а значајан пословни притисак региструје се и при извозу традиционалних производа јагода, нектарина и бресака, смрзнутих малина, боровница, купина чему је допринео раст транспортних трошкова на релацији Србија-Русија.
Директор Представништва ПКС у Руској Федерацији каже да привредници у наредном периоду очекују даљи раст извоза и дистрибуције ексклузивних производа од тартуфа и висококвалитетних свеже цеђених сокова и енергетских воћних пасти за спортисте.
