Бескрајна потрага за премијером у Француској подстиче страхове од јавног дуга

Буџетска рупа Француске постаје све већа, а нема никога ко би могао да је запуши. Више од месец и по дана откако је француски кабинет поднео оставку, још нема назнака ко ће управљати земљом и преузети одговорност за све лошију економску ситуацију.

У поруци коју је министарство финансија послало посланицима почетком седмице, буџетски дефицит Француске могао би да достигне 5,6 одсто БДП-а земље уместо 5,1 колико је раније предвиђено.

Немачка није једини "болесник" ЕУ: Француски дефицит би ове године могао да буде гори од очекиваног

Сат откуцава. Париз има мање од три недеље пре истека рока Европске уније да пошаље Бриселу своје предлоге за смањење јавне потрошње у наредним годинама. Влада треба да представи буџет за наредну годину националном парламенту до 1. октобра.

Али, како је рекао један високи званичник Европске комисије: "Земља без владе тешко може да поднесе план".

Највише гласова на ванредним изборима освојила је левица, али је председник Емануел Макрон одбио је да именује њиховог кандидата за премијера, тврдећи да неће преживети гласање о неповерењу. Уместо тога, он тражи премијера који би обезбедио "институционалну стабилност".

Одлазећи министар финансија Бруно ле Мер обећао је да ће вратити француске јавне финансије на прави пут након велике потрошње током пандемије и енергетске кризе изазване санкцијама Запада Русији.

Али реакција на смањење потрошње и стална политичка неизвесност отежали су посао Ле Меру - на велико згражање званичника ЕУ.

Званичник Комисије рекао је за "Политико" да постоји раскол између званичника француског министарства финансија - који се слажу са планом ЕУ за сузбијање потрошње у наредним годинама и левичарске коалиције који се залаже за потрошњу.

Комисија сада помно прати како се Француска суочава са такозваном процедуром прекомерног дефицита због кршења правила Европске уније о јавној потрошњи, која су поново ступила на снагу ове године након што су била на чекању од пандемије коронавируса.

За сада, ипак, нема знакова да ће се ускоро догодити масовни резови.

Након што је обећала смањење од 20 милијарди евра, одлазећа влада је одустала од масовног смањења потрошње за следећу годину. Уместо тога, предложено је да се укупна потрошња у 2025. години задржи на истом нивоу из 2024: 492 милијарде евра. Канцеларија одлазећег премијера Габријела Атала нагласила је да он не жели да утиче буџетску политику будућег француског председника владе.

Брисел може да да Паризу додатно време - седам година уместо четири - да смањи дуг, под условом да покаже да спроводи реформе за раст или троши у стратешким секторима.

Прелазна влада, међутим, мора да препусти својим наследницима одлуке које имају политичку димензију, као што су реформска обећања која ће послати Бриселу, али за сада је то и даље одговорност Ле Мера.

Да би се ускладила са новим правилима ЕУ, Француска ће морати да "среже" потрошњу за најмање 30 милијарди евра 2025. године.

Француска је у више наврата обећавала да ће се придржавати правила ЕУ и довести свој дефицит испод три процента БДП-а до 2027. године, што је циљ који би захтевао смањење од 110 милијарди евра до 2027.

Али у овонедељној белешци се помиње могућност да, уз мање драконске резове, тај циљ могао би бити достигнут 2029. године, иако тај временски оквир ризикује бес Комисије.

Комисија може да одговори тако што ће земље које одбијају да обуздају потрошњу морати да издвајају 0,05 одсто БДП-а сваких шест месеци, што би брзо могло да доведе до милијарди евра казни за Париз.

Према правилима ЕУ, Париз мора да пошаље своје планове потрошње и реформи у Брисел до 20. септембра, иако се тај рок може продужити до 15. октобра. Али влада мора да се придржава свог националног рока и да парламенту достави буџет до октобра 1. Аталова канцеларија је обећала да ће поштовати тај рок, одбацивши извештаје да би могла да тражи продужење.

Француска је у прошлости успевала да избегне санкције Брисела упркос превеликој потрошњи. Али овога пута ствари би могле да буду другачије јер би Комисија могла да одлучи да на "примеру" покаже да нова правила морају да се схвате озбиљно.