Економија
Србија у врху Европе по расту БДП-а: Грађевинарство је кључни фактор
У ЕУ је темпо раста био пет, а у еврозони седам пута спорији него у Србији, а чак и земље са најбржим растом у ЕУ - Пољска са 1,5 и Ирска са 1,2 одсто – битно заостају за Србијом
Србија је у врху Европе по расту бруто домаћег производа (БДП) у последњих седам година, њен БДП расте два и по пута бржим темпом него у ЕУ, а грађевинарство је постало кључни фактор који је томе допринео, наводи се у анализи Института за политику и економију југоисточне Европе (ИПЕСЕ) која је објављена данас.
Подсећа се да је БДП Србије почев од 2018. године, према званичним подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), повећан укупно за 26,5 одсто, док је у ЕУ повећан за 10,2 одсто.
Истиче се да је, при томе, та разлика значајно већа уколико се упореде само остварени резултати за прошлу и процене ММФ-а за ову годину, јер ће у те две године БДП Србије реално бити повећан за више од шест одсто, а у ЕУ само за 1,7 одсто.
"Како сада стоје ствари, та разлика би на крају ове године могла бити и већа, јер је, према подацима Републичког завода за статистику, вредност свега што се у Србији створи у прва три месеца ове године реално била за 4,7 одсто, а у другом тромесечју за 4,2 одсто већа него у истом периоду 2023. Истовремено, према подацима Евростата, БДП Европске уније и еврозоне је у другом кварталу ове године у односу на исти квартал прошле повећан за само 0,8 и 0,6 одсто", наводи се у анализи.
Истиче се да је у ЕУ темпо раста био пет, а у еврозони седам пута спорији него у Србији и да чак и земље са најбржим растом у ЕУ - Пољска са 1,5 и Ирска са 1,2 одсто – битно заостају за Србијом.
"У највећем проблему је, ипак, Летонија, у којој је регистрован пад од 1,1 одсто. Исти проблем мучи и Шведску и Мађарску, у којима је БДП пао за 0,8 и 0,2 одсто, а у другом кварталу је, са великим разочарањем, констатован пад привредне активности и у Немачкој за 0,1 одсто", указује се у анализи.
Напомиње се да је незнатно већи привредни раст од Србије имала само Турска, с тим што је у тој земљи инфлација у јулу била готово 62 одсто, тако да је, како се указује, тај раст прилично скупо плаћен, убедљиво највишом стопом инфлације у Европи.
У Србији је у првом тромесечју 2024. забележен реални раст бруто додате вредности у грађевинарству од 14,2 одсто и био готово дупло већи него у трговини на велико и мало, саобраћају и сектору услуга (7,3 одсто) и готово пет пута већи него у индустрији (2,9 одсто).
У другом кварталу се та разлика још више повећала у корист грађевинарства, које је створило бруто додату вредност реално за 12,3 одсто већу него у истом периоду 2023, док се реални раст осталих сектора кретао у распону од 0,8 одсто (пољопривреда) до највише 4,5 одсто (сектор услуга).
ИПЕСЕ истиче да је с друге стране, у Србији инфлација у јулу била 4,3 одсто, што је у границама циљаног оквира од три плус-минус 1,5 одсто, а да се очекује њено даље обарање, чему ће допринети и нова акција Владе Србије "Најбоља цена", у оквиру које су од 1. септембра значајно снижене цене великог броја основних производа.
"Корист од бржег реалног привредног раста, уз истовремену стабилизацију цена, имали су и грађани. О томе сведоче најновији подаци Евростата да је 2020. просечна нето плата у Србији за просеком ЕУ заостајала чак 55, а прошле године је тај заостатак смањен на 46,4 одсто или за 8,6 процентних поена, јер је просечна нето плата у Србији износила 733, а у ЕУ 1.367 евра. Тим темпом, дакле, просечна нето зарада у Србији би се за 16-17 година изједначила са европским просеком, што је пре само једне деценије изгледало као немогућа мисија", наглашава ИПЕСЕ.
Подсећа се да је у првој половини ове године просечна нето зарада у Србији већ достигла 826 евра, тако да је тај заостатак, чак и уз претпоставку да су у ЕУ плате номинално повећане за седам одсто додатно смањен на око 43,5 одсто или за готово три одсто.
"Кључни предуслов даљег убрзаног приближавања је да Србија и у наредном периоду настави брже економски да расте од ЕУ, а управо томе би требало да допринесе и нови инвестициони циклус, који укључује и рекордна улагања. Програмом "Скок у будућност - Србија 2027" у три наредне године планиране су инвестиције веће од 17 милијарди евра", наводи се у анализи.
Указује се да је, за разлику од многих развијених земаља, Србија рецесионе тенденције, посебно изражене 2020. године, на врхунцу пандемије короне, ублажила повећањем јавних, капиталних инвестиција.
"И управо захваљујући појачаном улагању државе, у складу са препорукама чувеног економисте Џона Мајнарда Кејнза, Србија је успела да остане на путањи стабилног раста", напомиње ИПЕСЕ, подсећајући да су у последњих 12 година плате повећане за 134 одсто, а да је запосленост у јуну ове године достигла рекордни ниво са више од 2.315.000 запослених.
За јавне инвестиције се сада у Србији годишње улаже око пет милијарди евра, што је око седам одсто БДП-а и више од 15 одсто укупних јавних расхода, а Фискални савет је констатовао да је то убедљиво највећи удео јавних инвестиција у централној и источној Европи, што сведочи колико су за Владу Србије важне капиталне инвестиције, наводи се у анализи.
Указује се да је то сасвим логично, јер без квалитетне саобраћајне и друге инфаструктуре тешко да се и у наредном периоду може очекивати рекордан прилив директних страних инвестиција, које су се стабилизовале на нивоу већем од четири милијарде евра годишње.
"Од 2022. инвестиције у саобраћајну инфраструктуру премашиле су три процента БДП-а, и Србија сада располаже са око 1,1 километар аутопутева на 100 квадратних километара и по томе се приближила просеку земаља централне и источне Европе, а када сви започети ауто-путеви буду завршени, биће далеко испред њих", истиче ИПЕСЕ.
Напомиње се да ће због реализације свих планираних пројеката у склопу припрема за велику светску изложбу Експо 2027, удео јавних инвестиција бити и нешто већи од седам одсто БДП-а, колико је био у претходних неколико година.
Осим јавних инвестиција, на привредни раст утицаће и даљи раст домаће тражње, базиран на снажном расту просечних нето плата, које су у првих шест месеци, према подацима Министарства финансија, реално повећане за 9,4 одсто и пензија, које су у истом периоду реално порасле чак за 15,2 одсто.
"Просечне плате би до 2027. године требало да достигну 1.400 евра, а пензије 650 евра, па се са великом дозом извесности може очекивати да ће домаћа тражња и у наредних неколико година бити снажна полуга привредног раста", истиче ИПЕСЕ.
Убрзање раста на четири-пет одсто у 2025. и 2026, у складу са новим инвестиционим циклусом, очекује и Народна банка Србије, која је недавно кориговала и процену раста за ову годину, са 3,5 на 3,8 одсто.
И експерти НБС су констатовали да је добрим делом до убрзања темпа привредног раста дошло због повећаних фиксних инвестиција, услед почетка реализације пројекта Експо 2027. и да ће у наредних неколико година због новог инвестиционог циклуса бити повећане на око 25 процената БДП-а, закључује ИПЕСЕ у анализи.
