Економија
Уведени нови стандарди у производњи хране: Прехрамбена индустрија ће морати да се прилагоди
Строжа правила би у значајној мери могла да смање ризик враћањa хране домаћих произвођача због неусаглашености прописа
Правилник о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни, који је недавно објављен, доноси значајне новине у систему контроле намирница на домаћем тржишту.
Посебне измене у набавци и контроли могле би да претрпе продавнице здраве хране, пекаре, кондиторска индустрија и индустрија безалкохолних пића, продавци брзе хране, али и други у ланцу производње и малопродаје јер су прописи измењени и пооштрени код великог броја производа. Практично, велики део прехрамбене индустрије мораће да се прилагоди новим прописима.
Како је објавио портал "Агропрес", правилник је усвојен и донет уз сагласност министара пољопривреде и здравства, а њиме се прописују максималне границе присуства штетних материја у храни. Посебан акценат је на присуству микотоксина, патулина, акриламида и других потенцијално опасних компонената.
Ово прилагођавање је, како се наводи, нужно с обзиром на све строже стандарде који се примењују на глобалном тржишту хране. Истовремено, документ је и важан корак ка усклађивању са европским регулативама и јачању безбедности хране за крајње потрошаче.
Максимално дозвољене концентрације односе се на све прехрамбене производе било да су прерађени, непрерађени или се користе као састојци. Рецимо, контаминација микотоксинима попут добро познатог афлатоксина у сушеном воћу, орашастим плодовима, житарицама и другим производима биће под строгом контролом.
Посебне мере се такође односе на акриламид – хемикалију која настаје при печењу или пржењу на високим температурама и која се налази у производима попут чипса, пржених кромпирића, пецива и кафе. Иначе, контрола присуства акриламида у циљаним производима једна је од најраспрострањенијих у Европској унији протеклих година. Тако је због прекорачења дозвољених граница велики број производа уклоњен са тржишта.
Према објашњењу стручњака, правилник не само да подиже ниво квалитета хране на домаћем тржишту већ осигурава и јачу позицију Србије у извозу прехрамбених производа на тржишта ЕУ, где су овакви стандарди већ дуго на снази. То би могло у значајној мери да смањи ризике враћања хране домаћих произвођача због неусаглашености прописа, а што се дешавало последњих година.
Како напомињу, увођењем ових прописа Србија се придружује земљама које предност дају безбедности и квалитету хране.
Неке од најзначајнијих измена јесу да ће се спустити граница присуства одређених микотоксина који представљају опасност по здравље и присутни су у житарицама, сувом воћу и орашастим плодовима. Према правилнику, суво воће које се ставља на тржиште за крајњег потрошача не сме садржати више од 20 микрограма афлатоксина Б1.
Орашасти плодови, попут бадема и пистаћа, имају ограничење од 80 микрограма за афлатоксине, док прерађени производи морају да задовоље строже стандарде са ограничењем од 20 микрограма по килограму.
Акриламид, органско једињење које настаје при печењу или пржењу хране на високим температурама, посебно је заступљен у прженим кромпирима, чипсу и пекарским производима. На пример, помфрит и чипс од кромпира не смеју да садрже више од 750 микрограма акриламида по килограму, док је за кекс, колаче и пецива ограничење постављено на 350.
Наглашено је да је ово ограничење посебно значајно с обзиром на то да су ови производи често конзумирани, посебно међу децом и адолесцентима.
Када је реч о патулину, отровном метаболиту који производе одређене врсте плесни, он се најчешће налази у јабукама и производима од јабука. Правилник одређује максималну концентрацију патулина од 50 микрограма по килограму у воћним соковима и нектарима, док је за производе намењене деци, као што су пире од јабуке или сок за одојчад, ограничење строже и износи 10 микрограма по килограму.
Истиче се да је ово од пресудне важности за индустрију сокова и производа од јабука, јер је патулин познат по својој токсичности за људе.
Стручњаци такође наглашавају да ова ограничења представљају јасне и строге смернице за произвођаче хране, али и за оне који их контролишу и који ће морати да спроводе ригорозне инспекције како би осигурали да се контаминација задржи испод прописаних нивоа.
