Грађани којима је кредит једини начин да реше стамбено питање помно прате кретање еурибора и надају се паду камата. Европски банкари требало би наредних дана да донесу одлуку, а домаћи финансијски стручњаци сматрају да нам предстоји период повољнијег задуживања, али не прогнозирају да ће у наредном периоду доћи и до пада цена квадрата. Просечна цена тренутно оглашених станова за Београд на сајту 4зида је 2.640 евра и од почетка године бележи раст од око 40 евра.
Републички геодетски завод (РГЗ) је данас објавио да је у августу путем е-шалтера достављено укупно 13.276 купопродајних уговора, што значи да је продато осам одсто некретнина више у односу на претходни месец и три одсто више у поређењу са августом прошле године.
Очекује се благи пад камате
Финансијски консултант и некадашњи секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже за 4зида да се дефинитивно очекује даљи пад референтних каматних стопа у Европској унији да би се поспешила тражња код грађана, јер је привреда веома успорена.
"На домаћем тржишту не очекујемо ништа значајно до краја године, осим благог спуштања камате, јер финансијска тржишта не реагују тако брзо, а с друге стране, инфлаторни притисак тиња и даље, нарочито на Балкану. Тек следеће године у мају или јуну би тај талас могао да се прелије код нас. Сигуран сам да ће Европска централна банка још неколико пута снижавати референтне каматне стопе. Камате на стамбене кредите код нас су тренутно између 5 и 6 одсто, а искрено се надам да ће следеће године пасти испод 5 процената", каже Васић.
Он напомиње да се генерално не очекује пад цена квадрата, али да све зависи од понуде и потражње.
"Питање је и где купујете, у којем граду или делу града. Негде се очекује благи пад цена, у неким деловима Србије, али не у Београду. Можда негде у насељима на ободу града, док ови централни делови држе цену и видели смо да она не пада, да ту нема много осцилација", каже Васић.
Он напомиње да су скупи квадрати и високе камате два елемента која демотивишу куповину на кредит и да се то види и кроз статистику, која показује да је удео стамбених кредита у продаји станова пао са 31,5 одсто у 2021. години на 18,2 одсто на почетку 2024. године.
Пад каматне стопе од пола процента за поједине од великог значаја
Професор на Универзитету "Сингидунум" Никола Стакић каже да је тржиште некретнина у нашој земљи инвестиционо и да каматне стопе зато немају толики ефекат на цене некретнина.
"Када су вам четири петине обима тржишта у кешу, онда каматне стопе немају тако велики значај као што би имале да је удео кредита већи. Док постоји тражња за различитим некретнинама, и потенцијални и постојећи инвеститори ће наставити да улажу у њих и то цене држи на високом нивоу. Оне су у неком периоду стагнирале, али не падају, јер потражња и даље постоји", објашњава професор.
С друге стране, он напомиње да пад каматне стопе од пола процента некоме ко узме кредит на 30 година, може значајно да умањи месечну рату и да је од великог значаја за људе којима је банкарска позајмица једина шанса да себи обезбеде кров над главом.
"Нисмо видели неки велики пад за куповином некретнина. Кредити јесу у неком тренутку стагнирали и било је слабије интересовање, али то није ни приближно оно што смо очекивали да ће се десити са овако великим повећањем каматних стопа. Ако буде дошло до даљег попуштања, требало би да дође до раста тражње за кредитима. Важно је да се сада назире период смањења каматних стопа и надамо се да неће долазити до великих геополитичких промена које би могле да поремете тај тренд. Евентуални нови ризици би подстакли централне банке да паузирају са попуштањем тих мера", објашњава професор Стакић.