Пре само десет година "Апотека Београд" је тако добро пословала да је из своје добити годину дана финансирала запошљавање 60 младих лекара и 100 медицинских техничара у домовима здравља и клиничко-болничким центрима у престоници, а сада око 700 запослених у овој установи не прима плате већ два месеца.
Запослени кажу да ни здрава логика, ни економске формуле не могу да објасне дубиозу у којој се фирма нашла и како је могуће да је у данашњем тренутку у овој индустрији могуће пословати са губитком, већ су у игри интереси појединаца који би хтели да се докопају локала на престижним градским локацијама. Док се приватне апотеке отварају на сваком кораку и шире бизнис, њихове колеге лек за спас апотекарске установе траже протестима на улици.
Градоначелник Александар Шапић им је поручио да је приватизација једини спас за "Апотеке Београд", јер послују у минусу. Он је опозицију, која је критиковала најављену продају предузећа, позвао да предложи своје кадровско решење и особу која ће ову установу довести поново на "зелену грану". Јавила су се два кандидата, председник Градског одбора Демократске странке (ДС) у Београду Бранимир Кузмановић и Владимир Ковачевић, председник "Нове - Да се струка пита".
Запослени у "Апотекама Београд", међутим, кажу да њима не треба нови директор и да то није одговор ни на једно питање које су поставили градоначелнику, ни писмено, ни на протесту.
Јелена Шикуљак, фармацеутски техничар и један од представника запослених, за РТ Балкан каже да су њихови захтеви да се проблем реши системским путем, између Града и ове установе, а да запослени никада нису ни одлучивали о кадровским решењима, јер је место директора увек било политичка функција.
Она наводи да је од почетка јула "привремено" затворено 18 апотека, а да тренутно ради још мање од 100, у којима је остало још око 700 фармацеута и техничара. Само неколико апотека је било у власништву "Апотека Београд", а остале су углавном у локалима који су у власништву Града.
"Све је почело 2001. године, када је из правилника Републичког фонда за здравствено осигурање (РЗФО) за уговарање зарада избрисана 'Апотека Београд' из члана 24. Ми смо тада са државног буџетирања пребачени на локалну самоуправу. Од нашег пазара сада плаћамо плате, трошкове добављача, основна средства, а у Закону о здравственој заштити у члану 13 пише да је локална самоуправа дужна да обезбеди основна средства за рад. Они су то вероватно и радили све до октобра прошле године, када је формиран привремени орган, пред децембарске изборе. Нас Град није редовно исплаћивао у смислу основних средстава и ми смо потрошили оно што смо имали. Сада смо у ситуацији да нисмо примили две плате", каже Јелена Шикуљак.
Како наводи, залихе су при крају, а нема средстава да се купе нове количине лекова, јер имају централно снабдевање, а добављачи траже да им се роба плати унапред.
Она указује да су запослени тражили састанак са градоначелником и да су изашли са предлогом да Град финансира основна средства, а да се фирма у међувремену реорганизује. Шикуљак истиче да је изузетно важно да се апотеке не приватизују, јер то не би утицало само на раднике који ће остати без посла, већ и на грађане који живе у насељима на периферији града, јер велики приватни ланци не отварају објекте тамо где нема профита. Пацијенти би добили мање квалитетну и неретко много скупљу услугу од приватника.
Шикуљак упозорава да приватници могу само једног тренутка да кажу да им се не исплати да издају лекове на рецепт и да то више не раде.
Проблеми за државне апотеке постају још већи 2012. године, када су приморане да лекове набављају преко централизованих јавних набавки РФЗО.
"Приватници имају повољније услове за РФЗО, ми немамо рабате, морамо да држимо на лагеру одређене врсте лекова, док они немају те обавезе и услове. Они ако набављају робу, кад плате унапред добијају умањен рачун за 70 одсто, а за нас је та могућност укинута. Они продају само оно што им се исплати и не држе помагала која вуку велики новац, лекове за ретке болести, ХИВ или трансплантацију. Ми тренутно немамо пелене сада на налог, које су бесплатне, а пацијенти нам кажу да они траже за шест кутија 3.500 динара да би добили на рецепт", каже Јелена Шикуљак.
Она указује да је то можда пример који најбоље илуструје зашто је важно да државне апотеке "преживе" и да се у локалима у које су Београђани долазили, по лекове и које су током пандемије показале колико су важне у спасавању живота, не отворе кладионице или пекаре.