Европска унија ће још једном покушати да се договори око контроверзног предлога за смањење цена природног гаса, док се регион суочава са хладним таласима.
ЕК је прошлог месеца објавила план да интервенише на тржишту, што је изазвало неслагање међу државама чланицама, којима се жури да договоре шири пакет хитних мера пре краја године, пише "Блумберг".
Земље предвођене Немачком, Холандијом и Данском залажу се за опрезнији приступ, док група која укључује Белгију, Италију, Грчку и Пољску инсистира на агресивнијим решењима за ограничавање цене гаса.
Министри енергетике ће покушати да премосте ове разлике на састанку у Бриселу. "У овом моменту нема сагласности како би све требало да функционише, нити о конкретним бројкама", изјавила је јуче белгијска министарка енергетике за "Блумберг".
Ипак, свесни су да доток гаса у Европу мора да се настави. У питању је будућност европске економије која се процењује на 17 трилиона долара, а растуће цене енергената већ су појачале инфлацију. Европу је ове недеље захватио хладан талас, а владе су под притиском бирача који очекују од њих да реагују или ће се суочити са великим незадовољством грађана.
ЕУ мора да се припреми за зиму 2023. године, каже белгијска министарка.
Европска комисија је предложила да се механизам ограничења покрене ако цена гаса за испоруку у наредном месецу на холандској ТТФ берзи, која се сматра референтном за Европу, надмашује 275 евра по мегават-сату током две недеље трговања. Такође, ако цена на ТТФ-у буде за 58 евра већа од референтне цене течног природног гаса током 10 узастопних трговинских дана.
Чешка влада, која тренутно председава ЕУ, предложила је смањење износа на 220 евра, а разлике између европског и светског тржишта ЕУ на 35 евра. Ипак, то је превисока цена за присталице агресивног ограничења, а прениска за земље које позивају на опрезнији став.
Осим тога, чланице ЕУ не слажу се ни око обима мера, јер поједине земље траже дефинисање услова за деактивирање механизма, као и да се мере примене на краткорочну трговину.