Међу непријатељским земљама, Финска и Естонија највише зависе од руског никла, наводи се у подацима платформе УН Комтрејд, на основу резултата прве половине године.
Тако је удео Русије у увозу никла у Финску за шест месеци износио 88,4 одсто, или 335,7 милиона долара, а у увозу у Естонију 44,1 одсто, или 1,5 милиона долара.
Осим тога, залихе из Русије заузеле су истакнуто место у куповини овог метала од Чешке – 7,7 одсто (14,4 милиона долара), Немачке – 7,4 одсто (80,1 милион долара) и Бугарске – 5,7 одсто (485.500 долара).
Међу непријатељским земљама, које су купиле руски никл су и Словенија – четири одсто (561.300 долара), Холандија – 2,6 одсто (13,8 милиона долара), Пољска – 2,4 одсто (2,8 милиона долара), Летонија – 1,6 (9.600 хиљада долара) и Шпанија – 1,5 одсто (2,4 милиона долара).
Удео Русије мањи од један одсто у увозу никла је у Словачкој (43.600 долара), Јапану (8,8 милиона долара), Јужној Кореји (407.000 долара) и Данској (53.300 долара).
Русија је на крају 2023. године била на четвртом месту у свету по производњи никла са учешћем од шест одсто.
Руски председник Владимир Путин, је претходно на састанку са члановима владе, подсетио да је Русија међу светским лидерима по резервама многих врста сировина и предложио да се размишља о ограничавању извоза уранијума, титанијума, никла и неких других добара непријатељским земљама као одговор на санкције