Републикански председнички кандидат Доналд Трамп обећао је у оквиру предизборне кампање да ће увести 100 одсто царине на робу из сваке државе која одустане од долара. Болна истина коју је, међутим, прећутао, јесте да би те мере за заштиту долара неповољно утицале на буџете америчких домаћинстава, будући да би се у том случају цене великог дела робе широке потрошње удвостручиле.
Како објашњава "Ејжа тајмс", око 70 одсто производа који се продају у "Волмарту" и "Таргету" (популарни амерички трговински ланци) потичу из Кине, државе која је на челу покрета дедоларизације.
Трамп је то саопштио уочи дуго очекиваног годишњег самита БРИКС-а, заказаног за 22-24. октобар у Казању у Русији. Очекује се да би на састанку државе чланице могле да објаве мапу пута за развој алтернативе садашњем глобалном финансијском систему у чијем седишту је долар.
Стварање алтернативе садашњем систему долара било би од историјске важности из неколико разлога.
То би представљало први кредибилан покушај да се превазиђе Бретонвудски споразум из 1944. који је успоставио послератни глобални финансијски систем.
Систем из Бретон Вудса је створио финансијску стабилност, али је САД дао скоро потпуну контролу над глобалним финансијским системом. Америчке банке постале су центри глобалне трговине. На пример, јапанска компанија која је куповала робу из Индије морала је да купује доларе да би у Индији платила добављача.
Централизовани систем је тако омогућио САД да потенцијално избаци било коју особу, компанију или државу из глобалног финансијског система.
Данас, међутим, амерички удео у глобалној економији брзо опада, а дедоларизација је неизбежна.
Још у 2016. години, земље БРИКС-а су претекле Г7 у комбинованом БДП-у (БРИКС чини 35 светске производње, у поређењу са 30 одсто Г7). Само Кина доприноси 30 одсто глобалне индустријске производње, скоро дупло више од САД.
Иако би Трампово обећање да ће санкционисати државе које одбију да користе долар у међународној трговини могло да буде само реторика кампање, важно је имати на уму да би ескалација америчког рата санкцијама врло лако могла да изазове јак одговор у БРИКС-у.
БРИКС би могао да одлучи да покрене раније најављивану валуту делимично подржану златом и природним ресурсима попут нафте, минерала и метала. Група има значајну полугу, с обзиром на то да контролише велики и растући део светских природних ресурса, довољан да диктира глобалне цене.
Један од показатеља да се БРИКС припрема за такав сценарио јесте незапамћено гомилање злата. У протекле две године чланице БРИКС-а су купиле злато на рекордном нивоу.
Наравно, трансформација сада 80 година старог глобалног финансијског система је неизбежна. Бретон Вудс је био неоколонијални преображај Британске империје који је модернизовао финансијски систем и преселио седиште моћи из Лондона у Њујорк.
БРИКС ће, с друге стране, вероватно настојати да изгради из темеља нову финансијску архитектуру, ону која одражава економску и демографску реалност 21. а не 20. века.