Где Србија чува своје злато: Резерве племенитог метала највеће у историји

Србија тренутно има највише злата у региону, а у последњих 12 година је вишеструко увећала златне резерве. Народна банка Србије располаже са рекордном количином од 47,1 тоном злата, укупне вредности око 3,5 милијарди евра, што чини 12,3 одсто укупних девизних резерви.

Србија данас количински има три пута више злата у односу на 2012. годину, када је имала мање од 15 тона, односно скоро шест пута више у вредности овог племенитог метала, јер се она повећала са 0,6 милијарди евра на 3,5 милијарде евра, колико тренутно вреде златне резерве Србије.

Наш избор

Цена злата обара све рекорде: До када би могла да расте и да ли сада вреди улагати

"НБС је у претходних пет година на међународном тржишту преко Банке за међународна поравнања укупно купила 17 тона злата. Девет тона злата купљено је 2019. године, док су 2020. године купљене три тоне злата, а средином 2024. купљено је пет тона злата. НБС редовно купује златне полуге највишег квалитета и финоће и на домаћем тржишту од компаније "Србија Зиђин Купер" од које има приоритетно право откупа", кажу за РТ Балкан из Народне банке Србије.

Где Србија чува златне резерве?

Они наводе да је од почетка године НБС од кинеске компаније купила рекордне 2,2 тоне злата, а од 2012. године је из домаће производње укупно купљено око 15,7 тона злата, што значи да је трећина укупних златних резерви пореклом из Србије.

"Највећи део резерви злата чува се у трезорима НБС, док је пет тона злата из овогодишње куповине на међународном тржишту још у иностранству. Средином 2021. НБС је у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата других централних банака – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – вратила у земљу, односно у своје трезоре, свих 13 тона злата из иностранства. Враћањем злата у матичну земљу НБС је настојала да повећа расположивост златних резерви у периодима кризе и неизвесности, као и да умањи трошкове складиштења злата у физичком облику", објашњавају из Народне банке за РТ Балкан.

Криза јача тражњу за златом: Последње светске резерве биће ископане за две деценије

Они напомињу да се злато централних банака, које се налази у иностранству, уобичајено налази у трезорима великих централних банака, попут Банке Енглеске, Банке Француске, Америчких федералних резерви, Националне банке Швајцарске.

"Што се тиче репатријације тог злата генерално, она зависи од конкретне одлуке сваке централне банке, у погледу транспорта, осигурања, обезбеђења, коришћења различитих посредника и шпедитера, као и локације где се то злато налази. Када је реч о злату које је НБС допремила у своје трезоре, то је обављено на један од начина који је устаљен на тржишту, у сарадњи са Банком за међународна поравнања, водећи рачуна о специфичностима транспорта, осигурања и другим околностима", објашњавају у НБС.

Злато у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе, а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе.

Централне банке богатих земаља све више дају предност злату у односу на амерички долар, пратећи тако економије у развоју, које су после глобалне финансијске кризе 2008. биле главни купци. Потражња за златом, до које долази упркос наглом порасту цене жутог метала, последица је покушаја централних банака да преусмере своја улагања у алтернативне валуте и средства, нарочито након што су САД употребиле долар као оружје у санкцијама против Русије.

Централна банка Русије је почетком септембра објавила да су руске залихе злата достигле нови максимум од 188,8 милијарди долара, а удео полуга у међународним резервама земље сада премашује 30 одсто - први пут у скоро четврт века. Они су додали да је вредност монетарног злата у међународним резервама од почетка августа порасла за више од девет милијарди долара, или 5,1 одсто.

Према извештају Светског савета за злато из јула, Србија се налази на 54. месту у свету по количини злата у својим девизним резервама и на 44. месту по учешћу злата у девизним резервама, према подацима за април, када је Србија располагала са 40,9 тона злата. На листи се од држава из бивше СФРЈ налазе Северна Македонија на 78. месту (6,9 тона злата), Словенија на 91. месту (3,2 тоне злата) и Босна и Херцеговина на 98. месту (1,5 тона злата) по количини злата.

Од осталих земаља из региона, Румунија је располагала са 103,6 тона злата (10% резерви), Мађарска са 94,5 тона (13,8% резерви) и Бугарска са 40,9 тона (7,7% резерви).