Светска економија се суочава са притисцима сличним сличним оним у време Велике депресије

Глобална економија се суочава са превирањима и притисцима сличним оним у време Велике депресије 1920-их, каже председница Европске централне банке Кристин Лагард.

"Суочили смо се са најгором пандемијом од 1920-их, најгорим сукобом у Европи од 1940-их и најгорим енергетским шоком од 1970-их", рекла је Лагардова и додала да су ови "поремећаји" у комбинацији са факторима као што су проблеми у ланцу снабдевања трајно променили глобалне економске активности.

У говору пред Међународним монетарним фондом (ММФ) у Вашингтону два дана након што су Федералне резерве снизиле каматне стопе за 50 базних поена,  шефица ЕЦБ је навела да постоји неколико паралела између "двадесетих" (1920-их и 2020-их) указујући на "недостатке у глобалној трговинској интеграцији" и технолошки напредак у обе ере.

Док је монетарна политика 1920-их погоршала ствари јер је придржавање златног стандарда гурнуло водеће економије у дефлацију и банкарску кризу, "ми смо данас у бољој позицији да се позабавимо овим структурним променама него што су били наши претходници", тврди Лагардова.

Пре једног века, рекла је она, централни банкари су на тежи начин научили да везивање валуте за злато и фиксне девизне курсеве "није робусно у временима дубоких структурних промена" јер је гурнуло свет у дефлацију, подстичући "економску слабост" и доприносећи "циклусу економског национализма".

Данас су се алати централних банкара за очување стабилности цена "показали ефикасним", рекла је она и указала на брз пад инфлације након што су централне банке почеле да повећавају стопе 2022.

Потрошачке цене су скочиле након пораста тражње после пандемије, поремећаја у глобалном ланцу снабдевања и великог пораста цена енергената након почетка Специјалне војне операције.

Она је ту епизоду описала као "екстремни стрес тест" за монетарну политику.

Централни банкари су успелида ублаже монетарну политику последњих месеци како су се притисци на цене смањивали. Годишња инфлација у еврозони достигла је врхунац од 10,6 одсто у октобру 2022, али је у августу пала на 2,2 одсто.

Лагардова је рекла да је "изванредно" то што су централне банке успеле да инфлацију ставе под контролу за мање од две године, а да притом избегну пораст незапослености.

Она је ипак упозорила да би проблеми, укључујући могуће застоје у глобализацији, делимичну дезинтеграцију глобалних ланаца снабдевања, тржишну моћ технолошких гиганата као што је "Гугл" и "брз развој вештачке интелигенције", могли да тестирају централне банке.