Зеленаши или сламка спаса: Ко контролише рад залагоница у Србији
Од Антике до данас, рад залагаоница био је обавијен велом тајне. У савременом добу њихову улогу преузеле су банке, али су залагаонице опстале и то испод радара законодавца. Иако их је све више у градовима Србије, њихов рад практично нико не контролише.
Уколико желите да позајмите новац у залагаоници, мораћете да оставите нешто како бисте добили позајмицу. То може бити злато, драго камење, сатови, слике или уметнине. Из једне залагаонице наводе да се плаћа и додатна камата, која зависи од тога колико новца желите да узмете.
"Што више узмете, мања је камата", наводе из залагаонице.
Није ни познато колико се њих бави тиме, јер фирме региструју под различитим шифрама. На пример, једна београдска залагаоница у АПР-у води се као предузеће за израду уникатног накита.
Душан Узелац са портала "Каматица" наводи да су залагаонице у Србији бизнис као и сваки други.
"Они су сушта потреба тржишта, јер иако имамо и добро развијен банкарски систем, он не покрива једну категорију становништва која је управо на тим неким нижим нивоима задужења. Не можете отићи у банку да подигнете кредит од 100.000 динара, а има и грађана који и дан данас немају банковне рачуне", рекао је Узелац.
Залаже се све – од накита, преко сатова, до аутомобила и кућа. Потпише се уговор, без правне гаранције, а вредност заложеног утврђује се на лицу места као и камата.
Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије наводи да се о целокупној процедури мало зна.
"Ми не знамо ко врши процену одређеног предмета који се преда у залагаоници, које су камате на које је он дужан да пристане, шта се деси са самим производом, да ли ће заиста залагаоница вратити тај предмет који се залаже. Постоји и низ других околности због којих се потрошач може наћи у проблему. Питање је какав је тај уговор који се закључује и да ли је оверен од стране нотара или је само међусобно потписан, и потрошача обавезује да мора да плаћа одређену камату уколико на време не врати новац који је позајмио", рекао је Драгић.
Ко надзире рад залагаоница, нема довољно информација. Познато је да нису у надлежности Народне банке Србије, јер је Законом о банкама изричито је прописано да нико осим банке не може давати кредите.
НБС: Не смеју да узимају камату
Из Народне банке Србије наводе да ни важећим прописима, ни посебним законом није дато овлашћење залагаоницама да се баве давањем "позајмица" уз камату, било без средстава обезбеђења, било уз залогу неке вредности или имовине, или путем административних забрана. Залагаонице се не могу бавити давањем "позајмица" уз камату, без обзира на облик, односно правну форму у којој су регистроване. Чак и ако није од правног лица, него на пример од пријатеља, позајмица већа од 10.000 евра убудуће ће морати да се оверава код нотара. То предвиђају измене Закона о јавном бележништву.
Из управе за спречавање новца наводе да физичка лица по основу уговора о зајму неће моћи да примају готов новац у износу од 10.000 евра или више, већ се наведени износ позајмице мора уплатити на рачун отворен код банке. Предметне измене су одговор државе на препознате ризике и утврђене рањивости система у области спречавања прања новца, односно стајања на пут интеграцији "прљавог новца" стеченог извршењем кривичног дела зеленашења.
За једне зеленаши, за друге сламка спаса - залагаонице раде хиљадама година. Фрањевачки монаси оснивали су их као добротворна друштва, а краљица Изабела је морала да положи у залог своје драгоцености како би финансирала Колумбов пут око света. И данас су популарне широм света и свуда раде јавно, а тајно.