Омиљени црни напитак ће по свему судећи ускоро постати луксуз. Цене сирове кафе на светским берзама све су веће, што се аутоматски прелива на све увознике и произвођаче кафе, па тако и оне у Србији. Само у току ове године цена робусте порасла је више од 80 одсто, а арабике за више од 30 одсто.
Када се ради о Србији, аналитичари "Блумберг Адрије" су још у марту нагласили да су од почетка 2019. године цене групе производа коју чине кафа и чај у региону порасле у просеку за око 35 одсто.
Аналитичари истичу да у порасту цена предњачи Србија, где су цене кафе и чаја веће за 46 одсто у односу на 2019. Тај податак не треба да чуди с обзиром на чињеницу да се у Србији троши 13,5 килограма кафе по глави становника, што је највише у региону.
Последње поскупљење кафе у Србији било је у јулу, а образложено је временским приликама и скупљим транспортом.
Према подацима из "Потрошачке корпе", коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине, килограм кафе је у септембру 2019. године коштао 1.181 динар, а у јуну ове године, за када је објављен последњи податак, био је 1.745 динара. У трговинским ланцима, паковање од 200 грама, које је најтраженије, кошта од 320, па и до више од 400 динара.
Главни разлог све виших цена кафе наводе се временске прилике, односно комбинација сушног периода, мраза и претераних падавина. Такве непогоде ове године задесиле су Бразил и Вијетнам, два највећа произвођача и извозника сирове кафе.
Осим тога, на раст цене утиче и отежан транспорт ове робе. Да би кафа из Вијетнама стигла бродским превозом до тржишта у нашем региону, мора да прође преко Црвеног мора, у којем се дешавају напади Хута. Због тога се ова рута избегава, а то као последицу има много дужи пут и више времена за испоруку, што на крају доводи до веће цене робе.
Цене својих производа тиме правдају и у "Атлантик групи", која је власник "гранд" и "бонито" кафе, као и "баркафе", а од скоро и "донкафе" и "це кафе".
"Нажалост, већ дуже време послујемо у окружењу високих цена сировина и услуга, у случају кафе углавном услед слабије бербе и логистичких проблема. Нема назнака да ће у скоријем периоду доћи до побољшања ситуације. Напротив, интензивира се изазов доступности сировине у будућем развоју", кажу за "Блумберг Адрију" у "Атлантику".
Како су берзе увек усмерене на будуће периоде, пише "Блумберг", предвиђања су да ће велика суша у Бразилу резултирати лошим приносом за сезону 2025/2026, па је цена арабике у последњих неколико месеци узлетела.
Што се тиче робусте, осим појачане потражње, цену су додатно повећале временске неприлике, односно суша због које је количина извоза знатно нижа. Велике суше последњих месеци у Вијетнаму и Бразилу указују на то да ће принос бити слабији и да ће се те високе цене одржати најмање до средине идуће године.
Тако је већ сада цена терминских уговора арабике којима се тргује са датумом доставе у марту и септембру 2025. године виша за око 17 одсто од тренутне цене на берзи. Термински уговори робусте ипак имају нижу цену, и то за око 20 одсто у односу на садашњи износ.
Раст цена и следеће године?
Према речима економисте Саше Ђоговића, до поскупљења кафе долази услед објективних околности.
"Ми не производимо кафу, већ је увозимо, а динамику раста цена кафе на светском тржишту проузроковале су временске прилике. Тако је и за Србију доминантан утицај са светског тржишта. А то да ли има додатног ефекта или злоупотребе јесте питање за Агенцију за заштиту конкуренције јер она то треба да испита", сматра Ђоговић.
Он каже да у 2025. треба очекивати више цене кафе.
"Цене кафе ће остати високе и следеће године, односно док не дође до новог рода у земљама у којима се производи. Пре тога се ситуација неће стабилизовати. То важи за цео свет, не само за Србију и регион", закључује Ђоговић.
Да је кафа ове године доста поскупела, помињала је и Народна банка Србије у августовском издању извештаја о инфлацији. Ту се наводи да је у земљама које су највећи произвођачи, попут Бразила, род кафе био слабији услед неповољних временских прилика, што се одразило на раст берзанске цене кафе.
Тако да је поскупљење кафе, као и какаоа и пшенице, био један од узрока инфлације у Србији, која у јулу скочила на 4,3 одсто, са јунских 3,8 одсто.