Власник сваке радње или ресторана могао је некад на табли да истакне име државе у којој је покренуо бизнис, али ово право у Србији од недавно имају само привредна друштва и то оне фирме које плате таксу од око 658.000 динара, односно нешто више од 5.500 евра. Фризерски салони, обућари, водоинсталатери и други предузетници не могу више да користе реч Србија у имену своје радње. Међу фирмама које користе Србија у имену највише је јавних предузећа и страних компанија које послују у нашој земљи, док за мање фирме домаћих инвеститора такса очигледно није приступачна.
У Агенцији за привредне регистре (АПР) за РТ Балкан кажу да у Србији послује 141 привредно друштво које у свом називу има реч – Србија. Од почетка године, једна фирма је уписана у регистар са именом републике у којој послује, док су током прошле године одобрење добила два привредна друштва.
Патриотизам кошта, па је вероватно то и разлог што све мање власника фирми "крсти" свој бизнис именом Србија. Највећи број привредних друштава која у називу има име државе у којој послује су јавна предузећа и друштва чији су оснивачи, у ствари, стране компаније. Највећи број ових друштава има регистровану претежну делатност консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем и остале услужне активности подршке пословању.
С друге стране, највећи број предузетника, који имају реч Србија у пословном имену регистровани су као трговина на мало и делатност ресторана и покретних угоститељских објеката, углавном ресторана националне кухиње. Сви они су основани раније, пре него што је држава прописала нове услове под којима бизнис може да се представља Србијом и тада су ово право изгубили предузетници.
Законом о привредним друштвима прописано је да пословно име може да садржи реч "Србија", уз претходну сагласност надлежног органа. Министарство привреде утврђује све релевантне елементе и припрема предлог решења Владе ради добијања претходне сагласности за уношење назива Републике Србије у пословно име привредног друштва. Ово се односи и на називе на страном језику, као и на придевске облике истих.
По доношењу решења којим се даје претходна сагласност за уношење назива Републике Србије у пословно име привредног друштва, Министарство обавештава подносиоца захтева о обавези уплате таксе на рачун Буџета Републике Србије. У Министарству привреде за РТ Балкан кажу да она сада кошта 657.590 динара.
Они наводе да се при разматрању захтева за уношење речи "Србија" у пословно име
привредног друштва узима у обзир његово досадашње и будуће пословање.
"Углавном је реч о успешним привредним друштвима за која је утврђено да су својим одговорним пословањем, финансијским резултатом, пословним угледом, планираним улагањима испунили строге критеријуме и да њихово успешно пословање доприноси препознатљивости Републике Србије као повољне локације за инвестирање и пословање'", кажу у Министарству привреде за РТ Балкан.
Објашњавају да се у самом поступку разматрања захтева за уношење речи "Србија" у
пословно име привредног друштва захтева достављање одговарајуће документације, мишљење Привредне коморе Србије, финансијски извештај, финансијски план и извештај о бонитету, којом подносилац потврђује испуњеност утврђених
критеријума.
"Србија је назив државе, а у политичком, економском и сваком другом смислу је то својеврстан бренд. У том смислу, тај бренд се штити, да не би дошло до одређених, чак и баналних злоупотреба тог имена. Нормално је увођење једне такве таксе, али се захтева и оправданост разлога да фирма садржи ту реч у свом називу. С те стране није само питање плаћања накнаде, већ постоје и друге провере, да се види која је делатност и да ли завређује да носи то име", каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије.
Он указује да би, да не постоји та "брана", могло да се догоди да име државе користи, на пример, фирма која производи или продаје порнографски садржај или нешто друго, што није прикладно.
Осам предузећа у називу има Москву
У Агенцији за привредне регистре кажу да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта, односно не сме да упућује на неку другу правну форму, и да евентуални опис предмета пословања мора бити у складу са регистрованом претежном делатношћу. АПР води рачуна да "кум" не препусти превише машти на вољу, па је тачно прописано шта је дозвољено ставити у име фирме, а шта може бити разлог за одбијање регистрације радње.
"Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме друштва и да изазива заблуду у погледу претежне делатности. Ово значи да пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи", наводе у Агенцији за привредне регистре.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији не послује ниједна фирма која у свом званичном називу има реч Русија, али има осам које у називу имају главни град Руске Федерације. Најпознатији је београдски хотел "Москва", али овај натпис стоји и на још седам компанија у Србији, од тога су две фирме основане прошле године и од почетка 2024. године још једна.