"Доба Азије" замениће "доба Запада" и то, према проценама декана Ли Куан Ју института у Сингапуру Денија Куа, до 2050. године, подсећа бразилски аналитичар Пепе Ескобар.
"Између 1980. и 2020. године, европски удео у глобалном БДП-у пао је са 26 одсто на 15 одсто. Другим речима, пао је за 11 процентних поена, што је веома велики пад. Иако је пад у Сједињеним Државама био мањи, пао је са 21 процената 1980-их на мање од 16 одсто у 2020. Са друге стране, Азија и источна Азија су у сталном порасту. Удео у 1980. износио је 11,5 одсто, а порастао је на 25 процената у 2020. Међу ових 25 одсто, Кина је дала највећи допринос, чинећи 18 процената света", навео је Куа у свом истраживању.
То практично значи да су "хегемонистичке елите у стању дубоке панике. Бесплатног ручка у виду експлоатације богатства Глобалног југа више неће бити", наводи Мартин Жак, предавач о америчко-кинеским односима на Универзитету Ренмин.
Кина се већ дедоларизује скоро вртоглавом брзином. Удео америчког долара у билатералној трговини већ је пао са 80 одсто на мање од 50 одсто, наводи Ескобар.
Пекинг сада са светом тргује углавном у јуанима – а петројуан чак није ни у пуној снази. Од почетка Специјалне војне операције, јуан је де факто азијска резервна валута за Русију.
Од Пекинга до Хонгконга, кинеске политичко-економске елите прилично су задовољне чињеницом да први пут у историји успон велике силе није условљен империјализмом, ратом, ропством, пљачком већ "мирним развојем", наводи геополитички аналитичар Пепе Ескобар.
Док Кина улаже у развој инфраструктуре широм света, хегемон у виду Запада уводи санкције, учествује у бомбардовању, подржава варијације вечних ратова, финансира и наоружава обојене револуције.
БРИКС сада нуди свету избор између НАТО хегемоније и новог светског поретка, а Кина мирно плови ка "мирној надмоћи", закључује Ескобар.