Возачи у Србији моћи ће да возе и аутомобиле који су произведени у Америци, јер је од почетка октобра дозвољена продаја половњака из САД на нашем тржишту. Стручњаци међутим сматрају да за већину возача у Србији, ова одлука не значи много, јер се увоз из САД исплати само када су у питању скупи премијум брендови, који коштају и више од 30.000 евра. Грађани Србије, међутим, према подацима портала "Половни аутомобили" углавном купују возила произведена од 2007. па до 2012. године чија просечна цена је око 7.600 евра.
Аутомобили из Америке имају одређене разлике у односу на возила европских произвођача. Пре свега ту се мисли на сноп светала, приказ брзине, јер је код "американаца" у миљама, као и другачије стандарде за емисију штетних гасова. Зато до сада није био могућ њихов увоз.
Постоје аутомобили попут "хонде синик" која се прави за европско и за америчко тржиште. За ЕУ се прави на једној шасији, а за америчко на другој. Потпуно другачије изгледају светлосне групе, има разлике у ентеријеру и зато је једна од непознаница заправо како ће возачи набављати делове и одржавати возила у нашим сервисима, јер су делови другачији, иако је исти тип аутомобила.
Аутомобили јефтинији, али се увоз не исплати
Петар Величковић са сајта "Половни аутомобили" каже за РТ Балкан да су цене половњака у Америци 20 до 30 одсто јефтиније у односу на Европу, одакле ми увозимо око 120.000 до 130.000 возила годишње. Он напомиње да ће возачи морати доста пажљиво да се распитају пре него што одлуче да купе возило из САД.
"Не очекујем да ће се масовније увозити код нас аутомобили који се у САД могу купити за 3.000 до 7.000 евра, јер у овом тренутку то делује неисплативо. Увозници би тешко могли да остваре профит, с обзиром да транспорт возила кошта, јер морају да се ставе на контејнер, да се довезу у луку у Бару или Ротердаму и онда да се плати транспорт на шлеперу до Србије. Ту су и услуге царињења и шпедиције, плус што ауто мора да се преправља да би се уподобио са нашим стандардима. Ти трошкови ће бити неколико хиљада евра и могли би дуплирати цену аутомобила, тако да не видим да ће увозници имати финансијски интерес, јер нема зараде", каже Петар Величковић.
Величковић сматра да за сада не постоји опасност да домаће тржиште преплаве стари аутомобили из Америке и напомиње да, када су у питању еколошки стандарди, САД имају строже прописе за издувне гасове, него ЕУ.
Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић за РТ Балкан каже да теоретски постоји опасност да Србија постане депонија и за аутомобиле којих Американци желе да се отарасе, као што је случај са половњацима из Европе, али да су шансе за то ипак мале, с обзиром на (не)исплативост увоза таквих возила.
"У Србији је и даље на снази уредба из 2010. године да се може увести половњак са Еуро 3 стандардом, произведеним од 2001. године. Економска логика ипак неће дозволити да се из Америке увозе та возила, јер се једноставно не исплати. Купиш за 5.000 долара, а док се превезе и одраде се преправке биће 10.000 долара. Када су у питању скупља возила, од 40.000 евра, онда има смисла, јер су она у САД 20 до 30 одсто јефтинија, али и када се урачунају све преправке и трошкови транспорта биће јефтинији него да их увезете из Европе", објашњава Ћоровић.
Петар Величковић указује да има ствари које и даље нису познате, од тога колико би коштала преправка светлосних група, па до свих осталих модификација које би требало да уподобе возило са домаћим стандардима.
"На америчким аутомобилима су светла симетрична, у Европи је леви фар мало оборен. Инсталација мора комплетно да се мења на неким моделима, а за неке нема делова на нашем тржишту", објашњава Величковић.
Према његовим речима, исплатио би се увоз појединих скупљих модела, који на нашем тржишту коштају 25.000 или 30.000 евра, а у Америци су 7.000 или 8.000 евра јефтинији.
Борис Ћоровић подсећа да је измењен члан 249 Закона о безбедности саобраћаја чиме је законски дозвољен увоз из Америке, а да је сада Агенција за безбедност саобраћаја донела подзаконски акт у складу са изменама закона, и дефинисала је на који начин се контролише усаглашеност возила са европском хомологацијом.
"Возила за америчко тржиште имају другачије безбедносне склопове у односу на европско тржиште, бранике, задње мигавце, снопове предњих светала. Инструмент табла је код старијих модела у миљама, а у Европи у километрима", каже Ћоровић за РТ Балкан.
Он напомиње да би се могао исплатити једино увоз скупих половњака, који коштају 30.000 или 40.000 долара.
"Ту онда цела прича има смисла, а ако причамо о онима од 7.000 до 11.000 евра, који су ценовни ранг у којем најчешће купују наши возачи, ту нема економске исплативости. Само превоз једног аутомобила из Америке до Србије могао би да кошта 1.500 до 2.000 евра, а још се не зна колико би коштали трошкови преправке. Тешко да може бити исплативо. Код премијум брендова "бе-ем-веа", "мерцедеса", "порше кајена", код скупих половњака који коштао 30.000 евра и више, то има смисла", сматра Ћоровић.
Он напомиње да нови прописи подразумевају и увоз аутомобила на електрични погон, попут "тесле".
Њихову усаглашеност са домаћим прописима ће проверавати Центар за моторна возила Ауто-мото савеза Србије и лабораторија Машинског факултета у Београду, који су добили овлашћење Агенције за безбедност саобраћаја.