Припремајући се за зиму, потрошачи купују више меса па су кланичари повећали обим откупа животиња. И док цена свиња од око 200 динара бележи благи пад, цена јунади расте и тренутно се стабилизовала на нешто више од 320 динара. Агроекономски аналитичар Чедомир Kецо каже да овакви трендови неће утицати на значајне промене цена у месарама, макар не до сезона слава.
"Очекивања фармера које се баве свињарством да ће се цена вратити на нешто више од 200 динара је реалност", каже за РТС, агроекономски аналитичар Чедомир Kецо и додаје да би тога требало да буду свесни бројни мали кланичари који користе своје положаје у срединама где нема великих индустријских кланица па често подигну цену меса и прерађевина више него што је реално.
Говорећи о цени прасади која је са 700 динара за кратко време пала на 350, напомиње да је посреди нешто што, како каже, до сада није забележено у Србији.
Увозимо туђе, домаћем обарамо цену
Kецо каже да смо увезли више од 300.000 прасади за протеклих осам месеци, што то значи да у домаћем промету из домаће производње није било прасади.
"И онда када ови товљачи задовоље своје потребе с тим товним подмлатком, онда нема ко да купи из ове продукције и онда долази до пада цене. Међутим, та цена ће ипак ићи горе, како се буду приближавале славе у нашем народу јер је познато да у том периоду расте потрошња", додаје Kецо.
Он напомиње да тренутно имамо довољно своје стоке у оборима и да нам не треба додатни увоз и истиче да посебно треба ограничити увоз замрзнутог.
"Kада погледате шта смо све увезили од свињског меса, видите да је наша држава негде око 3,5 евра плаћала оно што је увезено замрзнуто. Kада се гледа продаја меса, онда је то добра цена, али када се гледа да сте ви замрзнуто месо продавали као свеже месо и додали најмање 200 динара по килограму, онда то није коректан однос према купцима", сматра аграрни економиста.
На питање да ли Србија треба да се усагласи са европским правилима и у погледу дозвољеног рока трајања замрзнутог меса које код нас може да се користи годину дана, а у ЕУ шест месеци, Kецо каже да је ту одговор на сва питања, јер би се тако спречило да се по неконкурентним ценама код нас увози нешто чему је у земљи порекла истекао рок.
"Ми смо то предлагали и када смо водили борбу да се не увози месо са млевеним костима. Међутим, то некоме није одговарало и тако је остало. Ту треба урадити прву ствар и привремено забранити увоз па да онда видимо како ће функционисати наше тржиште. Није тачно да ми не можемо и да не смемо да донесемо ту одлуку", напомиње Kецо.
За Нацрт нове пољопривредне стратегије потребна је озбиљна системска анализа сектора, а мале произвођаче, којих је највише у Србији, требало би додатно подстицати.