Вредност промета некретнина у другом кварталу ове године износила је 1,8 милијарди евра и била је већа за 8,2 одсто у односу на други квартал 2023. године, саопштио је Републички геодетски завод и навео да је број купопродаја непокретности порастао за 0,6 одсто и износио 30.837.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.125 евра на локацији "Београд на води", док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 145 квадратних метара, 955.000 евра на истој локацији. Од 1,8 милијарди евра, 446,4 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова, 979,5 милиона евра, са учешћем од 56 одсто од укупно прометоване вредности.
За куће је издвојено 150,2 милиона евра, 9,0 одсто од укупне вредности, за грађевинско земљиште 147,2 милиона евра, 8,0 одсто од укупне вредности, за пословне просторе 77 милиона евра, 4,0 одсто а за пољопривредно земљиште 52,5 милиона евра или 3,0 одсто од укупне вредности.
Када је реч о начину плаћања, 10,0 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од 3 процентна поена у односу на претходну годину.
Кредитна средства су највише коришћена за куповину станова, при чему је 23,0 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на исти период прошле године када је тај проценат износио 16,5.
У другом кварталу број купопродајних уговора значајно је порастао у односу на исти период прошле године у Новом Саду, 22,5 одсто, у Крагујевцу, 22,9 одсто и Нишу 15,6 одсто, док је у Београду забележен благи пад од 1,1 одсто.
За станове је у Београду у овом периоду је издвојено 555,6 милиона евра.
Најскупља кућа продата је у градској општини Савски венац у Београду за 1,5 милиона евра, док је најскупље паркинг место плаћено је 60.000 евра.