Сабласт ниске инфлације поново прогони креаторе политике еврозоне

Слаб економски раст еврозоне и спори раст потрошачких цена изазвали су забринутост да би Европска централна банка могла да буде суочена са претњом од премале, а не превелике инфлације, упозорили су економисти.

То је оштар заокрет у односу на недавне историјске нивое високе инфлације, који су приморали ЕЦБ да подигне каматне стопе на рекордних 4 процента у септембру 2023.

Креатори монетарне политике састаће се овог четвртка и очекује се да ће смањити каматне стопе. Пошто раније нису очекивали смањење до децембра, инвеститори сада сматрају да је смањење за четвртину поена на 3,25 одсто загарантовано, пише "Фајненшел тајмс".

Октобарско "попуштање" могло би да доведе до серије бржих и оштријих смањења трошкова позајмљивања у настојању да се спречи да инфлација падне испод циљане, кажу економисти. Финансијска тржишта сада одређују цене у складу са очекивањем да ће ЕЦБ снизити стопе на само 1,7 одсто до друге половине следеће године. У септембру је годишња инфлација пала на 1,8 одсто, испод средњорочног циља ЕЦБ од два одсто, први пут у више од три године.

"Избегавање повратка у свет пре ковида (инфлације испод 2 процента) биће један од највећих изазова за ЕЦБ", рекао је Јенс Ајзеншмит, главни европски економиста у "Морган Стенлију", који је до 2022. радио у ЕЦБ. Он предвиђа да ће се кључна депозитна стопа ЕЦБ-а преполовити на 1,75 одсто до децембра 2025. године, али додаје: "Веома је могуће да овај ниво неће бити крај (циклуса попуштања)".

Историјски гледано, премала, а не превелика инфлација била је већи проблем ЕЦБ. У 93 од 120 месеци до јула 2021. године, када су цене скочиле како се потражња опоравила током пандемије, инфлација је била нижа од циља ЕЦБ-а. Тог лета уведен је циљ од 2 одсто.

Заменио је конзервативнији циљ да инфлација буде "испод, али близу 2 процента". Да би зауставила даљи пад инфлације, ЕЦБ је кренула у неконвенционалну монетарну политику, надувавајући свој биланс кроз куповину обвезница и гурајући своје кључне каматне стопе у негативну територију.

Минимална повећања цена повећавају опасност од пада у дефлациону територију, пошто потрошачи одлажу куповину, док смањење прихода отежава отплату дуга. Превазилажење дефлације може бити много теже за централне банке него обуздавање инфлације.

За сада, најновије прогнозе ЕЦБ-а предвиђају да ће годишња инфлација достићи циљ од 2 одсто у четвртом кварталу 2025. и остати знатно изнад тог нивоа током првих девет месеци ове године.

Али званичници централне банке су забринути да би прогноза, која је објављена у септембру, могла бити превише ружичаста и да "ризик од недовољног достизања циља сада постаје незанемарив".