Економија

Ко злату диже цену: Три највећа тржишта покрећу вртоглави раст

Цену злата и интензиван раст претходних месеци покрећу највећа тржишта. Како статистика показује, на светској позорници жутог метала у овом тренутку највећи играчи су Кина, Индија и САД
Ко злату диже цену: Три највећа тржишта покрећу вртоглави растGetty © Olivier Le Moal

Тржиште злата током ове године пролази кроз вртоглаве скокове у цени. Готово сваки месец бележи нови рекорд. Како стручњаци кажу, у тренутном економском окружењу, где је раст привреде нестабилан и већина економија се опоравља од рекордне инфлације, злато је постало јако привлачна инвестиција. И за централне банке и за грађане. Расту државне резерве, а паралелно и златне "сламарице".

Цену злата и интензиван раст претходних месеци покрећу највећа тржишта. Како статистика показује, на светској позорници жутог метала у овом тренутку највећи играчи су Кина, Индија и САД. Три највећа тржишта годишње "обрну" више од 2.000 тонa злата, саопштили су из компаније "Тавекс злато и сребро".

Сваке године кинеско тржиште порасте за око 984 тона злата. Осим тога, Народна банка Кине је такође огроман купац овог племенитог метала. У протекле три године ова институција је купила око 300 тона.

"Уколико убудуће Кина настави овим темпом, могла би престићи многе западне земље попут Италије или Француске по резервама злата. На злато се у Кини гледа као на традиционалну и стабилну инвестицију. Злато је, такође, незаобилазан поклон на свим свечаностима у Кини, поготово на свадбама. Толико је популарна инвестиција да, чак и многе комерцијалне банке у Кини, нуде куповину злата на лицу места или кроз банковни рачун. Такође је Кина велики произвођач, па се злато доста купује и за индустријске сврхе", каже Георги Христов из "Тавекс злато и сребро".

Након Кине највећу тражњу има Индија. Ово тржиште сваке године купи око 850 тона злата. Злато се третира као сигурна и традиционална инвестиција која је неопходна за очување вредности. И индијске свадбе су познате по количинама злата које се на њима користе. Такође, као и Кинеска народна банка, централна банка Индије је такође велики купац злата. У протекле две године ова институција је купила око 100 тона злата.

На трећем месту се налази Америка, на чијем се тржишту сваке године купи око 190 тона злата. Поред тога, Америка има убедљиво највеће резерве злата на свету које износи око 8.133 тона. Ова резерва по тренутним тржишним ценама вреди око 700 милијарди долара.

"Као и финансијски центар света, америчко тржиште највише утиче на цену злата. Разрађени систем трговине 'папирним' златом на берзи омогућава америчким инвеститорима да користе злато као берзански финансијски инструмент како би заштитили своје портфолије од инфлације и економске нестабилности. Осим тога, и физичко инвестиционо злато у Америци се третира као сигурна инвестиција која може да се користи за пензиони фонд. Што значи да се добит од злата не опорезује уколико се користи у сврхе пензионог фонда", каже Христов.

Поред ова три највећа тржишта, значајна трговина овим племенитим металом се одвија и у Немачкој, Турској и Саудијској Арабији. Како стручњаци објашњавају, значајан играч је и Русија, која има око 2.340 тона злата у својим резервама и значајан је произвођач злата

Србија "златни првак" Западног Балкана

Према најновијим информацијама из јула 2024. године, Народна Банка Србије је купила још додатних пет тона злата у вредности од 350 милиона евра, што наше златне резерве ставља на око 47 тона злата у вредности од готово 4 милијарде долара.

"Ово је невероватан скок, поготово када погледамо да је Србија почетком 2012. имала око 15 тона злата и да је за деценију утростручила резерве злата. Скок цене инвестиционог злата у протеклих 10 година сведочи да се ова инвестиција итекако исплатила за Народну банку Србије", каже Христов.

Србија има убедљиво највеће резерве злата на Западном Балкану, чак има више него двоструки износ резерви свих осталих земаља заједно. Македонија је друга на Западном Балкану са 7 тона злата, затим Албанија са 3,5, Словенија са 3,1, Црна Гора са 1,9, Босна и Херцеговина са 1,5 тона.

"Када погледамо друге комшије, Румунија (103 тоне), Бугарска (40 тона) и Мађарска (94
тоне), можемо да видимо да се Србија одлично носи када се узме у обзир разлика у величини земаља. Србија се, штавише, много боље котира и од многих других европских држава попут Чешке (41 тона), Словачке (31 тона) и чак је на нивоу попут Финске (49 тона)",  каже Христов и додаје да је Хрватска на дну ове лествице.

Од када је продала своје златне полуге 2001. године, званично је Хрватска народна банка била незаинтересована за даљу куповину. Третирали су злато као неатрактивну инвестицију. Наравно, временом се то променило и испоставило се да то није била најбоља одлука и да су резерве злата донекле неопходне. Пре две године, Хрватска се придружила многим земљама централне и источне Европе и купила око две тоне злата. Христов наглашава да мала или нулта количина златних резерви ставља земљу у незгодну позицију где уколико дође до озбиљне рецесије и земља не може да осигура спољно финансирање њена привреда је у проблему.

Уточиште од инфлације

Већина земаља које купују злато, третирају га као штит од инфлације, сматрају инвестицијом сигурног уточишта и са најмањим ризиком.

"У периодима геополитичких тензија, економске нестабилности и високе инфлације, злато се јавља као најсигурнија резерва коју нека земља може да има. Универзално је и свуда прихваћено за разлику од папирних валута", каже Георги Христов и додаје да златне резерве уливају поуздање у једну привреду и у валуту те земље.

Он указује да, у ситуацијама када дође период тешког економског опадања, када задуживање више није опција, земља мора да измири своја дуговања и да балансира свој буџет. Јаке резерве злата су, објашњава Христов, спасилац у таквој ситуацији и сигнал инвеститорима и другим земљама да је та држава монетарно одговорна, да у периодима кризе може сама да измири своје дуговање.

"Актуелан пример овога је тренутна ситуација у Аргентини, која протеклих 30 година пролази кроз серију банкрота и рецесија. Уз то, такође, бележе највећу стопу инфлације на свету – 266 процената. Нова власт у Аргентини се труди да реши ове проблеме што пре, али је проблем у томе што су изгубили поверење међународних финансијских институција. Аргентина нема више од кога да позајми новац. Сада влада Аргентине жели да понуди своје резерве злата као колатералу како би обезбедила финансирање које јој треба. Овај кратак пример представља важност златних резерви", објашњава Христов.

image