Трошкови енергије ће ове године за потрошаче који се греју на дрва, пелет и лож уље бити нижи од 5 до 23 одсто него лане, док је цена грејања на струју и гас остала иста. Домаћинства која користе пропан бутан гас мораће у просеку да издвоје око шест одсто више у односу на претходну сезону.
Према подацима које је објавила Агенција за енергетику Србије (АЕРС), цене огревног дрвета су ниже за пет до седам одсто у односу на прошлу годину, док је пелет појефтинио за 23 одсто, а лож уље за 21 одсто.
Анализа коју АЕРС спроводи на почетку сваке сезоне односи се на грејање просечно изолованог стамбеног простора од 60 квадратних метара, на 20 степени у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана. Они процењују да је за то потребна енергија око 9.000 киловат-часова, а при анализи трошкова енергије за грејање узима се у обзир ефикасност уређаја који се користе.
Најниже трошкове енергије за грејање, за наведене услове, у грејној сезони 2024/2025. према ценама из прве половине октобра имаће домаћинства која се греју коришћењем дрва у подручјима Србије у којима се оно може набавити по нижим ценама, где кубни метар кошта око 6.430 динара и уколико домаћинства имају новије пећи чија је ефикасност већа, па ће за ову сезону морати да издвоје око 53.000 динара, што је око 3.000 мање него лане, али чак 10.000 мање у односу на сезону 2022/2023.
Значајно веће трошкове, 85.700 динара ће имати домаћинства која користе скупље огревно дрво, чија је цена око 8.800 динара по кубику и имају пећи ниже ефикасности. И они ће, међутим, проћи јефтиније него лане, када су исту количину огрева плаћали 92.500 динара.
Цена огревног дрвета се поприлично разликује у зависности од места куповине. У Београду је око 8.800 динара кубни метар исечених дрва, док су нацепана 9.500 динара. У Војводини се може купити и за мање од 7.000 динара, али зато у Голупцу метар кошта и више од 10.000 динара.
Пелет највише појефтинио
Домаћинства која користе пелет, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво, имаће трошкове од 65.000 динара, што је у поређењу са претходном грејном сезоном мање за 23 одсто, када им је било потребно чак 84.600 динара. АЕРС рачуна да им је за сезону потребно две и по тоне пелета, а да једна кошта око 25.715 динара.
Трошкови грејање коришћењем природног гаса ове грејне сезоне су исти као и претходне, износе 59.500 динара што је за само 6.500 хиљада динара скупље од најповољнијег грејања коришћењем дрвета. Трошкови грејања на угаљ ће износити од 75.300 до 77.700 динара, зависно од врсте угља који се користи.
Рачуница Агенције за енергетику је да просечно домаћинство потроши 3,4 тоне сушеног угља "Вреоци" који по тони на стовариштима кошта око 22.000 динара. "Бановића" је потребно око 3,2 тоне, али је он скупљи и тона је око 24.000 динара.
На стоваришу "Беоискра" кажу да у понуди имају две врсте угља, али да је потражња слаба. "Станари" су 18.000 динара, а "Пљевља" 21.000 динара.
"Прошла зима је била блага, људи нису потрошили сав огрев који су купили и због тих залиха потражња је тренутно слаба", кажу на стоваришту.
Трошкови грејања електричном енергијом остају непромењени у односу на претходну грејну сезону. Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 81.700 динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за 40 одсто, тако да они износе 113.600 динара.
Домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање морају издвојити око 200.000 динара за електричну енергију и то ће бити најскупљи вид грејања о овој грејној сезони.
Домаћинства која користе пропан бутан гас и лож уље, за набавку енергената која је потребна за грејање морају издвојити око 137.000 динара за лож уље и 165.000 динара за пропан бутан гас. У односу на претходну годину цена лож уља је смањена за 21 одсто, док је цена пропан бутан гаса већа око шест одсто.
Топлане дигле цене
У Србији има 60 топлана и цене одређују локалне самоуправе. У појединим градовима, неке топлане су због раста трошкова пословања и цена енергената, већ повећале цене грејања од јула или августа до 30 одсто, а друге то тек планирају.
У Београду ће грејање поскупети за 8,92 одсто, у Крушевцу ће бити скупље за 20 одсто, у Крагујевцу за 15,6, док је у Суботици фиксни део цене увећан за 19,22 одсто, а варијабилни, који се плаћа по потрошњи, за 8,4 одсто.
У Краљеву ће грејање поскупети за 1,42 одсто, у Нишу је увећан само фиксни део и то за 27,06 одсто, док је цена варијабилног дела смањена за 8,89 одсто. Топлана у Бору цене је повећала још 1. априла и то за 30 одсто, а за толико је од 1. јула скупље и грејање у Мајданпеку.