Економија
Журку ММФ-а поводом краја инфлације кваре дугови, сукоби и избори у САД
Инфлација можда пада, али раст успорава, а дуг расте док се Запад и Кина све директније сукобљавају
Водеће светске финансијске личности ове седмице окупиће се у Вашингтону на годишњим састанцима Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Иако инфлација, која је глобално порасла након пандемије и потом Специјалне војне операције у Украјини, полако пада, финансијски магови тешко да ће много славити у Вашингтону.
"Комбинација одлучних акција монетарне политике, ублажавања ограничења у ланцу снабдевања и ограничавања цена хране и енергената води нас ка стабилности цена", рекла је извршна директорка ММФ-а Кристалина Георгијева, само да би одмах затим упозорила да није време за славље.
Стално растући нивои дуга и расцеп глобалне трговине под притиском геополитичког ривалства бацили су дугу сенку на састанке који озбиљно почињу у уторак. Неизвесност подстичу сукоби који бесне у Украјини и на Блиском истоку и председнички избори у Сједињеним Државама следећег месеца.
Јавни дуг се, посебно, већ појавио као кључни фокус овонедељних дискусија, пише "Политико". Чини се да су владе у многим деловима света изгубиле контролу над својим финансијама великим делом због хитних мера подршке из ере пандемије, које су прошириле постојеће буџетске празнине.
Глобални јавни дуг би ове године требао да достигне незамисливих 100 билиона долара и на путу је да до 2030. године премаши 100 одсто светског бруто домаћег производа, саопштио је ММФ прошле недеље.
Разлога за забринутост има свуда. У САД се очекује да ће буџетски дефицит прећи 6 процената БДП-а 2024. године, иако је земља започела годину са оним што би многи сматрали врхом економског циклуса – обиљем пореских прихода и малом потребом за мерама подршке владе. То се није показало као случај у овом циклусу, јер је администрација председника Џозефа Бајдена уложила новац на преусмеравање радних места у производњи, посебно у политички осетљивим секторима као што је производња чипова.
У Европи се јасно видело колико је огроман трошак субвенција које су биле потребне раније ове деценије да би се привреда одржала у животу.
Чак се и Немачка бори да усклади свој дефицит са сопственим и правилима ЕУ, и сада се суочава са другом годином заредом без раста. Берлин се чак придружио Паризу и Риму и од Европске комисије затражио додатно време да доведе своје финансије у ред.
У међувремену, Кина и даље решава последице краха некретнина. Пекинг је представио пакет мера за одржавање раста, али аналитичари нису уверени да ће оне успети. Званични подаци објављени прошле недеље показују да је економија порасла 4,6 одсто у трећем тромесечју у поређењу са истим периодом 2023. - испод очекивања и испод циља председника Си Ђинпинга од 5 одсто.
Георгијева је Ројтерсу рекла да ће кинески раст још више успорити уколико Пекинг не реструктурира економију земље, напусти свој тренутни модел раста вођеног извозом и додатно стимулише потражњу код куће. Неуспех у томе, тврди она, гурнуо би годишњи раст испод 4 процента БДП-а.
Још један аспект дужничког мамурлука је да су сиромашније земље прошле много горе од богатијих, саопштио је фонд прошле недеље. У 2008. години глобалне финансијске кризе, најсиромашније земље света посветиле су само 5 одсто својих прихода плаћању камата; док данас та цифра износи скоро 15 процената.
Чак и у економијама у развоју са средњим приходима овај показатељ је порастао са 7,5 процената на 12,5 процената, ограничавајући износ који владе имају на располагању за улагања у области као што су здравство, образовање и саобраћајна инфраструктура.
Тренд је последњих година приморао све више земаља да траже помоћ од ММФ-а. Фонд тренутно позајмљује скоро 200 милијарди долара за 35 различитих земаља, а у петак је одобрио још 1,1 милијарду долара помоћи за једног од својих највећих зајмопримаца, Украјину, након што је Кијев наметнуо болна повећања пореза и друге структурне реформе.
