БРИКС је растућа сила на Глобалном југу, примећују ових дана чак и најжешћи противници земаља чланица асоцијације која је у последњих 20 година успела да баци у други план и некада најмоћније земље света окупљене у Г7. Овај политички и економски савез Бразила, Кине, Индије, Русије, Јужноафричке Републике и новопридружених чланица Ирана, Египта, Етиопије и УАЕ, окупља државе у којима живи 45 одсто светског становништва. БРИКС сада контролише више од 35 одсто светског БДП-а и 41 одсто светске производње нафте.
Има ли у њему места за мале земље, са скромним ресурсима каква је Србија?
Званични Београд је ове године први пут позван да на највишем нивоу учествује на самиту, на којем су се окупили лидери земаља чланица БРИКС-а у руском граду Казању. Овај економски и политички савез многи виде као алтернативу Европској унији, која се разилази са европским путем Србије, која је у "чекаоници", као кандидат за чланство још од 2012. године.
Аналитичар Бранко Павловић каже за РТ Балкан да код економске сарадње са БРИКС-ом, за разлику од оне са Европском унијом, нема политичких условљавања.
"БРИКС нуди оквир могућности развоја једне државе, на односу поштовања суверенитета и немешања у унутрашње ствари, уз подршку, размену информација и знања који су вам неопходни, нарочито у том научно-технолошком, али и у сваком другом смислу. Сасвим сигурно би нам били ослонац да не можемо бити уцењени од стране Запада, а то је наш кључни проблем. Осим тога што водимо макроекономску политику коју су нам наметнули ММФ и Светска банка, у корист страних инвеститора, углавном западних, политички смо уцењени. Малтретирају нас, не само да се одрекнемо КиМ, већ сад морамо 'правилно' да говоримо, тачно како нам они прописују", објашњава Павловић.
Он напомиње да Србија води специфичну економску политику којом развија стране компаније, тако да ниједна сарадња сама по себи не може да нам да добре резултате.
"Они се приказују као оно што ММФ или Светска банка хвале, до оне мере докле можете да се задужујуете да бисте све то финансирали. Теоријски, уколико бисмо решили да развијамо привреду у корист Србије, а не у корист странаца, онда би и сарадња са БРИКС-ом била од велике важности. Оно што можемо у међувремену да урадимо, независно од економске политике, то је да тражимо и да се умрежимо са универзитетском мрежом БРИКС-а и да хватамо макар копчу у том образовном научно-истраживачком раду. Ту су нам врата могла бити потпуно отворена и веома много би нам то значило за неки будући развој Србије, јер, као што видимо, гро технолошких иновација, а сасвим сигурно сви најбољи резултати у образовању на свету су везани за земље БРИКС-а", напомиње Бранко Павловић.
Он сматра да би Србија могла да се повеже и са развојном банком БРИКС-а која представља алтернативу развојним механизмима које нуди Запад и да искористимо политичке односе без уцењивања и везе које већ имамо независно од БРИКС-а, а које недовољно користимо.
"Теоријски би тај формат могао да нам помогне у трговини, као и у делу где БРИКС развија антитерористичку активност. Значила би нам културна и сарадња у туризму, ту би Србија имала шта да понуди. У основи, БРИКС, може да омогући једну апсолутну целину за вишевековни развој, кад бисмо ми били земља која жели да развија сопствену привреду. У деловима пољопривреде сигурно има простора, нарочито сарадња са новим чланицама Етиопијом и Египтом. Иако с њима имамо добар однос, та врста сарадње би нам омогућила додатни импулс", тврди Павловић.
Економиста Махмут Бушатлија сматра да је за Србију већи проблем што она тренутно нема шта да понуди БРИКС-у.
"Ми нисмо спремни да подесимо нашу економију извозу. То је основ, ако хоћете да сте у некој асоцијацији, ви морате имати производњу. Око 70 до 80 одсто наше размене са иностранством отпада на ЕУ, али када погледате структуру најмање два пута више увозимо него што извозимо. Дакле, ми нисмо партнер у томе, просто, ми смо колонија коју то европско тржиште експлоатише", каже Бушатлија.
Он напомиње да у позицији у којој смо сада, можемо бити посматрачи, што би значило да се ближе упознамо са тим тржиштем с обзиром да је БРИКС асоцијација држава која нема јединствено тржиште, већ је спремна да се државе и међусобно појединачно договарају о међусобној сарадњи.
"Не видим на који начин да са овом економском политиком можемо да имамо било какве користи. Морамо бити начисто са тиме које земље у садашњим временима могу да постану чланови те асоцијације. Када погледате основ БРИКС-а, оригиналних пет земаља, то јасно показује да је реч о асоцијацији земаља са огромним природним ресурсима. Две од тих земаља имају радни ресурс и тржиште од скоро три милијарде становника. И следећих пет земаља које су ушле имају једну заједничку карактеристику, то је производња нафте и гаса. Оне су толико близу једна друге да се могу третирати као регион, као једна целина", каже Бушатлија.
Он указује да не треба очекивати прилив нових земља с обзиром да су оне које имају најјаче ресурсе већ укључене, али да ће вероватно доћи до проширења, али не у неком великом броју.
Бушатлија сматра да је "велика грешка што Србија није у бољем саставу на самиту БРИКС-а".
"Мислим пре свега на председника, јер не видим да у ова два дана постоји неки други разлог који је јачи од тога да се буде тамо где се будући свет окупио", каже Бушатлија.