Професор Аћимовић: Глобална економија се окреће ка истоку, погледајте само бројеве

Споразум о слободној трговини са Кином примењује се од јула, исти споразум је потписан са Египтом, а ускоро би требало и са Уједињеним Арапским Емиратима. Професор Економског факултета Слободан Аћимовић истакао је за РТС да Србија проширује свој економски поглед на свет.

Наш избор

Олакшице за трговину са Египтом: Који српски производи имају највише шансе за извоз без царина

У последњих неколико месеци интензивно се развија економска сарадња Србије са земљама ван Европе. Подстиче се и извоз на Далеки исток, у Јапан и Јужну Кореју. Професор Аћимовић каже да су то само физички или по дистанци удаљене земље, али да се сарадња продубљује и да ћемо и у наредном периоду имати  још неколико нових споразума о слободној трговини.

"Оно што је мени ту најзначајнија вест је што ми проширујемо наш економски поглед на свет. Са друге стране, нико не каже да треба да обустављамо сарадњу са онима са којима смо до сада радили, то треба да задржимо и развијамо, али не видим ниједан други битан или политички разлог да не сарађујемо. То нам се спочитавало са Кином, али ја увек истичем да је Кина други спољнотрговински партнер и Европске уније и САД", објаснио је професор.

Он је подсетио да је Међународни монетарни фонд (ММФ) за Немачку, која је први спољнотрговински партнер наше земље у ЕУ, прогнозирао раст од свега 0,8 одсто идуће године.

"Ситуација се мења у том контексту да се глобална економска активност по мени све више окреће ка истоку, ка Азији и како се то истиче, ка глобалном југу. Са друге стране, чак и да нису тако песимистичне прогнозе везане за ЕУ, нама требају нова тржишта. Као и компанијама, није добро да се компанија веже за једног купца, добро је да се вежемо за већи број тржишта. Погледајте само бројеве, стопе раста на Западу су веома успорене и кретаће се око 0,2 одсто, чак је највећа економија ЕУ Немачка већ дуже време у рецесији. Пандан томе, на Истоку ћемо имати стопе раста које су ове године у Индији 7 одсто, у Кини 5,2 одсто, у Русији под санкцијама биће вероватно 4 одсто", указао је професор.

Он сматра да ће сва наша знања у логистици и транспорту морати још више да се унапређују и да ћемо морати да стимулишемо наше логистичаре да се удружују са великим играчима у свету.

"Суштина логистике и нарочито контејнерског транспорта који је највише заступљен у превозу између тих тржишта јесте повећање обима. Што је већи број закупљених контејнера, то је нижа цена закупа и самим тим транспорта те робе која се превози. Биће потребна још јача организација и боља операционализација свега тога. Очигледно ћемо морати више да се трудимо и као појединачна предузећа и на нивоу кластера нпр. воћа или ракија, вина, да се више удружујемо и пласирамо веће количине производа на та тржишта", рекао је професор.

Наш избор

Ко све жели у БРИКС?

Он је подсетио да је ових дана одржава велики самит БРИКС-а и истакао да су та тржишта значајна.

"То су велика тржишта која имају велики број становника, имате Индију и Кину и друге земље БРИКС-а које имају 3,25 милијарди становника за разлику од Г7, где имамо само 780 милиона становника. Ако погледате БДП мерен паритетом куповне моћи, који показује шта грађанин може реално да купи, ту се ситуација драстично мења. На првом месту имамо Кину, Америку, Индију, Русију. Немачка је испод петог места. Европске земље су и даље јаке и треба са њима да сарађујемо, али треба проширити тржишта са којима радимо. Што их више проширимо, биће нам боље", нагласио је професор Аћимовић.