Економија
Оборе и штале сад празни и суша: Да ли ће Србија имати довољно меса и млека
Обим сточарске производње из године у годину пада у просеку до три посто. Годишње се у нашој земљи произведе мање од 400.000 тона свих врста меса, а по становнику трошимо укупно 38 килограма. На увоз хране одлази озбиљан новац
Сточарска производња у Србији је деценијама у проблему, а годишњи обим ове производње сваке године опада два до три процента. И док су ратари, воћари, виноградари и повртари последице овогодишње суше одмах осетили кроз пад приноса, узгајивачи и стручњаци кажу да ће се утицај екстремних временских прилика на сточарство тек видети у наредним месецима. Многи ће, због недостатка хране за животиње, смањити и овако мали број грла.
На фарми Светозара Мургашког из Ченеја некада је било 500 оваца, а сада их је око 300. Наредне године могло би да их буде још мање.
"Тешко је време за овчарство. Читавог лета овце нису имале где да пасу, јер је трава још крајем маја изгорела и на пашњацима је није било уопште. Након ових киша почела је трава да расте, али сада следи захлађење, а тешко је чувати овце напољу када је време лоше", објашњава Светозар Мургашки, узгајивач оваца.
Тренутно овце продаје по цени од 300 динара за килограм, док су јагањци 600.
"Ни са овим ценама не верујем да ћу вратити уложени новац. Овце су летос јеле балирану детелину и зрнасту храну. Све ово ће утицати на смањење сточног фонда, јер људи не могу да обезбеде храну за стоку. Проблем ће осетити сви, јер неће бити јагањаца да се купе за празнике", истиче Мургашки.
Увоз меса гуши свињарство
Ништа мање проблема нема ни у производњи свиња, којих данас у Србији има око 2,2 милиона, што је мање него после Другог светског рата.
"Некада сам на фарми имао између 50 и 60 крмача, а сада тек око 30. И то ћемо да смањимо, син чак планира да угаси производњу. Увоз и прасића и свиња и меса је јако велики проблем", каже Зоран Милићевић, председник Сабора произвођача агропривреде Србије.
Увоз, наводи, не можемо да забранимо, али можемо да га смањимо и поспешимо домаћу производњу.
"Довели смо сточарство на руб пропасти. Додатно смањење сточног фонда довешће до још већег увоза. Годинама се залажемо да на рафовима трговинских ланаца буде 70 посто домаћих производа, као у Словачкој. Наше тржиште је преплављено производима из увоза. Поједини се продају под ознаком домаће, а то није домаћа производња", тврди Зоран Милићевић.
Чињеница је да сточари нису успели да произведу довољно хране за сопствену стоку и да ће презимљавање бити тешко.
Раст цена сточне хране
За разлику од многих фармера Радован Бокић, директор Земљорадничке задруге Агро-Клек каже да су они успели да обезбеде довољне количине кукуруза. Ипак, оно што морају да докупљују је прилично скупо.
"Приметан је раст цене сточне хране, почев од луцерке, луцеркиног сена, сојине сачме, гриза, протеинских хранива. Лош род и катастрофална суша утицаће на произвођаче који се баве млечним говедарством. Условни рефлекс сваког фармера, када види колико је хране спремио, јесте да смањи број крава и зиму прегура само са најбољим грлима", објашњава Бокић.
Бржа исплата субвенција значила би, каже, стабилност и сигурност фармерима. Много би им помогло и када би се укинуо члан 33 Закона о подстицајима којима се предвиђа поврат 10 или 20 одсто средстава у буџет уколико фармер годишње оствари право на више од 10 односно 20 милиона динара премије за млеко.
Хоћемо ли, поред свих потешкоћа, имати довољно млека и меса и колико ћемо то морати да платимо?
"Да ли ће бити довољно млека у Србији или не уопште не зависи од фармера. Никада ме нико није питао о цени коштања мог млека. То одређују млекаре. Да ли ће домаћег млека бити на тржишту и која је цена млека у малопродаји искључиво зависи од млекара и великих маркета. Никада се нико није удубио у висину трговачких маржи када је млеко у питању", истиче Бокић.
Обим сточарске производње из године у годину пада у просеку до три посто. Годишње се у нашој земљи произведе мање од 400.000 тона свих врста меса, а по становнику трошимо укупно 38 килограма. На увоз хране одлази озбиљан новац.
"Прошле године је увезено пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 600 милиона долара. Ове године је толико потрошено већ за првих шест месеци. Лане смо увезли око 30.000 тона меса треће категорије из Шпаније. Тамо је месо јефтиније 40 одсто, јер се животиње хране ГМО храном. Био је одобрен увоз 500.000 прасића и 300.000 свиња за кланице. 2022. смо увезли 84.000 тона млека, 9.600 тона млека у праху и 12.000 тона сирева. Србија нема самодовољност и на Одбору за пољопривреду смо поставили задатак да се врати самодовољност у производњи хране", каже Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар.
Постајемо све више зависни од увоза
Последице и суше, али и одлука које утичу на сточарску производњу осетиће се наредне године.
"Хране за животиње имамо до Божића и онда ће стока ићи на клање. У први мах ћемо привидно имати више меса, али то неће бити стварно стање. Понуда ће бити већа, јер ће сточари смањивати или гасити производњу. Следеће године ће све бити много скупље. За храну ће бити критичне 2025. и 2026. зато што ћемо уништити и ово мало сточарске производње", тврди Гулан.
Од земље извозника полако постајемо земља која је све више зависна од увоза хране. Србија има потписане бројне споразуме за продају воћа, поврћа, меса у иностранство, али нема количине које би могла да понуди тим тржиштима.
Само јунетину и говедину бисмо могли да извозимо у Кину, Саудијску Арабију, Турску, УАЕ, али у земљи имамо свега 725.000 грла говеда, што је за 18 посто мање него пре пет година.
Са укупном годишњом производњом јунетине од 86.000 тона и свега 0,3 условна грла по хектару тешко да можемо да будемо интересантан трговац на било ком озбиљнијем тржишту.
