Економија
У 15 општина просечна плата изнад 100.000 динара: Ко у Србији највише зарађује
Просечна бруто зарада у августу била је 133.591 динар, док је просечна нето зарада, без пореза и доприноса износила 96.649 динара
У чак 15 општина у Србији просечна плата је премашила 100.000 динара. Најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да су највеће зараде у августу имали запослени на Старом граду, где је просечна плата чак 170.304 динара. На другом месту по просечном примању су становници Врачара са 163.414 динара, а на трећем Савског венца са 156.926 динара.
У топ пет по просечној плати су и Новобеограђани са месечним просечним чеком од 153.478 динара, док је на Вождовцу и Звездари просек готово 30.000 динара нижи. Од београдских општина, више од 100.000 динара у просеку примају и становници Чукарице, Земуна, Палилуле и Раковице. Ван Београда, најплаћенији су радници у Бору, Новом Саду и нишкој општини Медијана.
Просечна бруто зарада у августу била је 133.591 динар, док је просечна нето зарада, без пореза и доприноса износила 96.649 динара. Половина запослених у Србији у августу је радила за мање од 75.575 динара, колико је износила медијална зарада.
Међу београдским општинама, чак у шест је плата испод републичког просека, а најнижа је у Младеновцу 80.795 динара. Најнижа просечна плата је у Бојнику, 64.355 динара, што је чак 32.294 динара испод републичког просека, док је у Прешеву 65.986 динара. Радници у овим општинама за три месеца зараде једну просечну плату у београдским централним општинама.
Програмерима најдебљи новчаници
Највеће просечне зараде у Србији и даље имају запослени у информационим технологијама. Просек у овом сектору је у августу био 275.900 динара, док су другопласирани пилоти, стјуардесе и контролори лета, јер је у ваздушном саобраћају просечна плата 211.960 динара. На трећем месту су научници и истраживачи са 198.242 динара, а на четвртом запослени у производњи дувана са 163.669 динара.
У врху по висини примања су и запослени у управљачким делатностима са 160.754 динара и финансијским услугама са 158.300 динара, док је у сектору експлоатације руда метала просечне плате 145.079 динара.
Подаци Републичког завода за статистику о августовским нето платама у Србији показују да су разлике у примањима по делатностима толике да су програмери, као најплаћенији, имали пет пута веће плате од запослених у појединим услужним делатностима где је забележен просек од 53.314 динара. Међу најслабије плаћеним, барем по званичној статистици су, конобари и кувари, јер је просек у делатности припремања и послуживања хране и пића свега 56.438 динара. Судећи по подацима РЗС, у овим секторима су готово сви запослени пријављени на минималац, који је за август износио 47.696 динара.
Просек запослених у прерађивачкој индустрији је 84.827 динара, али су разлике по секторима драстичне. Осим дуванџија са 163.669 динара, најбоље пролазе нафташи са просеком од 137.660 динара и запослени у производњи фармацеутских производа са 135.071 динара. У производњи најмање зарађују они који су ангажовани у сектору прераде дрвета, једва 58.713 динара и у производњи одевних предмета где је просечна плата 61.806 динара.
Просечна плата запослених у јавном сектору је 139.464 динара, у образовању је 89.091 динара, а у здравственим делатностима 103.302 динара.
Према подацима РЗС, раст бруто зарада у периоду од јануара до августа 2024. године у односу на исти период прошле године износио је 14,7% номинално, односно 9,3% реално, док је просечна нето зарада већа за 14,6% номинално, односно 9,2% реално.
У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за август 2024. године номинално је већа за 12,3%, а реално за 7,7%, док је просечна нето зарада номинално већа за 12,2%, односно 7,6% реално.
