Крај октобра у Србији је почетак повећане потражње за месом и месним прерађевинама због сезоне слава. Обично уз већу потражњу долази и до раста цене ових производа. Најновији подаци Републичког завода за статистику указују на трендове у ценама и потрошњи у разним деловима Србије. Килограм јунетине, телетине, свињетине и пилећег меса варира од града до града, с тим што су цене у појединим местима достигле рекордне износе.
Цена јунетине посебно се издваја у Шапцу, где килограм ове врсте меса може достићи и 1.200 динара. То је највиша цена забележена у Србији, док је најнижа у Ужицу, где килограм кошта 830 динара. С друге стране, цена свињског меса највиша је у Краљеву, где килограм кошта 849 динара, док је најнижа у Лесковцу, где потрошачи за исти производ плаћају 529 динара.
Међу врстама меса, телетина се издваја по највишим ценама. Тако је у Новом Саду килограм достигао 1.745 динара, што је највећа цена за ову врсту меса у земљи. Панчево се са 1.700 динара по килограму приближава овој високој цени, док је најприступачнија телетина у Зрењанину, где килограм кошта 995 динара. У Београду цена телетине износи 1.220 динара, чиме се престоница сврстава међу градове са средњим вредностима на овој листи.
Пилетина најјефтинија
Пилеће месо, које спада у основне прехрамбене намирнице за већину домаћинстава, има мање осцилације у цени. Цена целог пилета се креће између 280 и 320 динара по килограму, зависно од града. На овај начин пилеће месо остаје најдоступнији избор за потрошаче, што се види и у статистичким подацима, наиме пилеће месо је најчешће на трпезама у Србији, с потрошњом од око 18 килограма по особи годишње.
Цена млевеног меса, које је омиљени састојак многих домаћих јела, такође бележи раст. Килограм мешаног млевеног меса може достићи и 1.500 динара, што представља знатно повећање у односу на прошлу годину. Пола килограма свињског млевеног меса, на пример, сада кошта око 600 динара, док је прошле године килограм могао да се купи за око 800 динара.
Домаће свињетине све мање
Према речима Ненада Будимовића из Привредне коморе Србије, на годишњем нивоу се у Србији троши око 40 килограма меса по становнику, с тим што је пилеће месо најзаступљеније, а следе свињско и јунеће месо. Ипак, најновији попис пољопривреде указује на смањење броја стоке, што је тренд који траје већ годинама.
На питање да ли Србија има капацитете да задовољи домаћу потражњу, Будимовић одговара да тренутно производња успева да одржи задовољавајуће количине свих врста меса, осим свињетине за прераду.
"Ова врста меса се увози због све мањег броја свиња, али то не значи да је угрожена снабдевеност потрошача", рекао је Будимовић.
"У 2023. години Србија је увезла око 300.000 свиња за потребе кланичне индустрије, 500.000 прасића, као и 30.000 тона свињског меса треће категорије. Ови потези нису довољни да оживе сточни фонд земље”, наводи Гулан, додајући да Србија тренутно броји само 2,25 милиона грла свиња, што је драстичан пад у поређењу са ранијим периодима.
Успорен раст у пољопривреди, уз просечан годишњи раст аграрног сектора од само 1,7 одсто, показује колико су биле нереалне стратегије и планови државних креатора политике. Гулан тврди да ће Србији требати више од пола века како би по производњи и потрошњи достигла ниво Европске уније, уз убрзани развој пољопривреде.
Сточарство у озбиљној кризи
Србија данас бележи годишњу производњу говеђег меса између 73.000 и 86.000 тона, што је пад у поређењу са некадашњих 120.000 тона. Упркос покушајима да се производња повећа, потрошња говеђег меса по становнику и даље опада, а последње процене показују да просечан грађанин конзумира тек између 3,1 и 3,5 килограма годишње. Овај пад је пратио и пад производње свињског меса, које се у Србији производи тек око 200.000 тона годишње, док је потрошња још нижа.
Србија се у погледу производње меса суочава са озбиљним изазовима. Иако домаћа потрошња живинског меса расте, земља је све више постала зависна од увоза свињског и јунећег меса, пише "Бизнис".
"Готово 30 одсто закланих грла у земљи чине телад, што негативно утиче на укупну производњу меса", објашњава Гулан, упозоравајући да је то директан показатељ пропадања сектора товног говедарства.
Смањење производње меса директно се одражава на сточарску индустрију, али и на економски положај грађана. Статистике показују да просечан грађанин Србије годишње потроши око 15 килограма свињског меса, што је пад у односу на некадашњих 18 килограма. Овај тренд је последица не само пада производње, већ и економске кризе која погађа све више домаћинстава. Уместо свињетине, потрошачи се све чешће окрећу јефтинијем живинском месу, које постаје главна протеинска компонента у исхрани многих породица.
Док ЕУ бележи потрошњу свињског меса од 32 килограма по становнику годишње, у Србији та цифра остаје знатно нижа. Ситуација је још озбиљнија код говеђег меса, где просечан грађанин Србије конзумира мање од четири килограма годишње, док је у ЕУ та бројка приближно 15 килограма.